Милијарде тона дијаманата круже око звезда у свемиру...

Милијарде тона дијаманата круже око звезда у свемиру... 18.06.2018 22:44 | Агенције

Телескоп Грин Бенк, на западу америчке државе Вирџиније, деценијама је мjесто на коме бројни аутори научне фантастике маштају о сусрету са ванземаљским цивилизацијама, али и научници о значајним открићима.

Али чланак, објављен у часопису Natutr Astronomy, по ко зна који пут показује да је стварност луђа од најбогатије маште када је природа у питању.


Научници су управо из помоћ тог телескопа успјели да објасне да мистериозни снопови радио-таласа који долазе до Земље преко огромних пространстава наше галаксије потичу од дијаманата који круже око удаљених тек рођених звијезда.

Двадесет година астрономи и астрофизичари нису успијевали да објасне зашто, прији одређеним фреквенцијама невидљивог спектра, небо у неким подручјима изгледа много свјетлије од околних подручја. А онда су се удружили Грин Банкс и аустралијски Телескоп Компакт ареј из Новог Јужног Велса.

Заједничким снагама су открили да микроталаси из извора удаљеног око 500 свијетлосних година од Земље потичу из облака који ротирају око звијезда, чији састав чине огромне количине малих дијамантских кристала.

Кристали ротирају око своје осе на десетину милијарди пута у секунди, што одговара фреквенцији микроталаса. Величина микродијаманата није толика да би њима могао да се украси прстен, огрлица или дијадема, већ је ријеч о величини милионитог дијела милиметра.

Овакве аномалије микроталаса први пут је открио Насин сателит ЦОБЕ  1996. године, што је научницима који су помоћу њега истраживали свемир у невидљивом дијелу спектра донијело поједине Нобелове награде.

Порекло микроталаса годинама се објашњавало као свемирска прашина сачињена од полицикличких угљоводоника. Међутим, та теорија је уздрмана кад се открило да микроталаси до Земље не стижу баш увијек из таквих облака прашине, преноси Еxpress.

Тада је астроном Џејн Грејвс, са Универзитета у Кардифу, својим посматрањима 14 врло масивних младих звијезда ухватила тренутак стварања планета у звјезданим системима који су се тек формирали. Она је тада уочила да из облака око једне од тих звијезда до нас допире изразити скок микроталаса у уском подручју. Њена колегица Ана Скајфе са Универзитета у Манчестеру врло сличну особину је приметила код друге двије звијезде.

Три скоро идентична случаја била су звоно за узбуну. То су биле звијезда В892 Тау у сазвежђу Бика, ХД 97048 и MWC 297 у сазвијежђима Камелеон и Змија. Облаци око тих звијезда зраче, испоставило се, на фреквенцијама између 20 и 50 гигахерца, а кристали дијаманата за које се испоставило да су извор, имају димензије између 0,75 и 1,1 милионитих дијелова милиметра.

Постојање таквих кристала у свемиру астрономи су доказали у априлу, открићем остатака метеорита који је прије десетак година експлодирао изнад пустиње у Судану. Кристали су се налазили у остацима метеорита које су пронашли. Упркос ситним димензијама, астрономи процијењују да би сви нанодијаманти који круже око сваке појединачне звијезде, кад би се прикупили на једном мјесту, имали масу отприлике једнаку маси Меркура, односно стотину милијарди милијарда тона.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица