Да ли наука и религија могу да иду руку под руку?
Научници и посвећени ученици бројних религија широм свијета редовно долазе у сукоб када су њихова виђења у питању. Међутим, филозоф Нил Ван Леувен вјерује да је могуће да се ови наизглед конфликти погледи преклапају и да људи могу да вјерују у аспекте обе стране – уколико поново установимо шта значи „вјеровање".
Леувен у свом најновијем раду пише да постоје двије интерпретације ријечи „вјеровање" – једно религиозно и једно чињенично, пише "Daily Mail".
Професор пореди вјеровање у религију са начином на који наши мозгови излазе са на крај са маштовитим играњем.
У свом есеју „Религиозна вера није чињенично вјеровање", он користи примјер у ком се дијете игра са пластелином.
„Дијете зна да је у питању пластелин јер је то опипљиво и очигледно – оно има чињенично вјеровање у то да је у питању ствар".
Међутим, дијете је у стању да суспендује одређену количину реалности како би могло да замисли да је тај пластелин жив за сврху игре.
Још један експлицитнији примјер који професор наводи јесте статуа која из брода упада у океан.
Леувен пише да људи углавном замишљају да статуа тоне, међутим, они не вјерују да она заправо тоне у море, јер да је то случај, они би алармирали власти и покушали да спријече даље тоњење – иако је у питању хипотетички сценарио.
Професор тврди да је могуће да људски мозак замишља и развија хипотезе у вези са религиозним учењем, док такође вјерује у еволуцију када посмјатра доказе који то потврђују.
Ово, по њему, лежи у људској способности да генерише „секундарне когнитивне ставове" и да измишљене представе могу да коегзистирају са слојем вјеровања у чињенице без збуњивања особе.
Леувен, поново користећи пример дјетета, тврди да током играња дијете има двије „мапе" – једна представља оно што је по њему реалност, док друга представља садржај измишљеног свијета.
Дијете користи те двије мапе заједно, с обзиром да мора да се претвара у физичком простору правог свијета – али то га не збуњује.
„Видимо двије сличне структуре – двије мапе – у односу на религиозне представе и чињенично вјеровање. Овде постоји један мит који је потребно разоткрити: крајне једноставно, мит да ове двије мапе функционишу заједно – да постоји једна врста ‘вјеровања’".
Професор се обраћа и забринутости да би посматрање вјеровања на тај начин могло да доведе до тога да се религија повеже са стварношћу – „Ово је запањујућ закључак који нас тера да се запитамо како нешто тако озбиљно као религија може бити укорењено у истом мјесту одакле долази нешто тако неозбиљно као фантастика? У овом питању се налази погрешно усмјерена претпоставка. Људи заправо многе фантастичне ствари схватају јако озбиљно".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
