Србин који ће срушити Свкетску банку

Овај млади Београђанин је, наиме, разрадио дио системске архитектуре за провјеру њене аутентичности.

Стручни тим компаније у Калифорнији, гдје између осталих сједе и Руси, одушевљен је доприносом српског стручњака, коме овај посао није донио само славу у свијету информатике, већ и новац — око кога се, на крају крајева, читава прича и врти. Бајић за Спутњик, међутим, каже да му новац није основни покретач, већ ентузијазам, али и чињеница да учествује у нечему што „полако мијења свијет".

„После робне размене, племенитих метала и новца какав познајемо, људи су одбијали да прихвате платне картице — а сада су нам оне главно средство плаћања. Криптовалуте имају будућност, само је потребно време да то схватимо", каже Бајић.

„Када сам са оцем дошао у маркет у време када су почеле да се користе платне картице продавачица му је дала да у апарат укуца све што треба, да га он користи, јер се она боји апарата, плаши се да не погреши… А данас их сви користимо. Сада су стигле криптовалуте, свет се окренуо интернету, сви чим устанемо гледамо Фејсбук, Месинџер, гледамо шта се дешава, читамо новине… Папирне новине ускоро ће изумрети. Дошло је и до потребе за новим валутама, пре свега како би се смањио утицај банака у монетарном свету", објашњава Бајић.

У време предсједничке кампање у САД, када је било јасно да Доналд Трамп има шансе да побједи, на Вол стриту је порасла продаја криптовалута — саговорник Спутњика објашњава да се јавила сумња у вриједност долара. Питали смо га зашто брокери нису куповали швајцарски франак или неку другу валуту, као и зашто криза у Европи није појачала вредност криптовалута.

„У Америци влада другачија култура, другачији начин размишљања. Они живе у променама, живе амерички сан, раде оно што воле, оно у шта верују. Сви остали, а посебно Европљани, конзервативнији су и теже прихватају промене. Тамо су људи навикнути на то, организације и компаније било какве промене на тржишту, које су данас веома честе, могу да истрпе, људи су навикли на те ствари. Ако се у Европи деси мало већа промена, људи буквално не могу да се снађу", каже Радован Бајић.

У разради клаудкоина примјењује се револуционарна технологија заштите, која замјењује досадашњи блок-ланац који се иначе користи у криптовалутама. Нова технологија зове се РАИДА — ријеч је о независном низу администратора који га одржавају. У свијету постоје 24 сервера који не знају један за другог, њихове локације, ни технологије на којима се заснивају, што је изузетно важно због безбједности система. Корисници само треба да запамте своју шифру и клаудкојн могу и преко телефона да конвертују у другу валуту, или њиме пазаре на интернету.

Највећи конкурент клаудкоину тренутно је биткоин, који се умножава различитим радњама, односно операцијама на мрежи. Међутим, валута у чијем усавршавању је учествовао наш саговорник наћи ће се и на берзи — моћи ћемо да је купимо или продамо и тако зарадимо, а вриједност ће јој одређивати понуда и потражња.

„Тренутно су три велика конкурента на тржишту клаудкоин, етернеус и биткоин — а који ће постати највреднији, то ће рећи тржиште. Навијамо за нашу технологију која је међу првих десет у свету. ’Пејпал‘ је у преговорима са нашим оснивачем, професором информатике из Калифорније Шоном Вордингтоном, да се клаудкоин призна као средство плаћања.

"Дакле, сада можете да купите нешто на интернету и да платите клаудкоином. То је велики помак. Ипак, све зависи од институција као што је Светска банка. Она тренутно не признаје криптовалуте, зато што би то смањило велики утицај свих банака у свету. Неће постојати више потребна за конверзијом, банке на њој неће зарађивати", истиче саговорник.

Он додаје да ће то у великој мјери зависити од људи који сједе у Свјетској банци, односно од тога колико су далековиди. Стручни тим клаудкоина у Калифорнији вјерује да њихова виртуелна валута има будућност. „Има људи који су заинтересовани, људи који буквално почињу да лобирају да криптовалуте буду признате као званичне, да се одабере неколико које могу да се користе у целом свету", каже Радован Бајић.

Иако је постао буквално свјетска звијезда на пољу криптовалута, осим оних који су га појединачно звали да честитају и питају како да обезбједе своје клаудкоине, није му се обратила ниједна компанија или званична институција у Србији која би могла да буде заинтересована за овај систем и његово знање.

„Можемо да се вратимо неким епохалним открићима као што је струја. Такође је Србин био креатор тога и преноса свих података, ово је само наставак. Тесла је почео да ради у фабрици која је видела његов потенцијал и почела да финансира његове патенте. Овакве патенте могу да почну да финансирају пре свега финансијске институције, јер је то нешто што је њима блиско", истиче Бајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.