Коначно помилован отац компјутерских технологија

Коначно помилован отац компјутерских технологија 24.12.2013 19:07 | Б92, Танјуг

Британија је данас постхумно помиловала Алана Туринга, упамћеног по проваљивању шифрованог система нациста у Другом свјетском рату, пошто је 1952. осуђен због хомосексуализма, што је у то вријеме био кривични преступ.

Чувени британски математичар и криптограф Алан Туринг (1912-1954), кога многи сматрају оцем модерних рачунарских наука, разбио је нацистичку шифру "Енигма" и тако помогао да Савезници побједе у Другом свјетском рату.

Историчари сматрају да је разбијањем "Енигме" буквално скратио Други свјетски рат за двије године, а његов бриљантни математички ум је оставио и велико наслијеђе које је послужило да информатичке технологије достигну данашњи ниво.

Међутим, Турингов живот обиљежила је пресуда из 1952. године. Послије рата, умјесто славе, доживио је суђење због хомосексуалног понашања, а затим је као човјек са досијеом "због безбједности" морао да прекине рад на разбијању шифри.

Осуђен је за "тешко недолично понашање", након што је признао да је имао однос са мушкарцем, а казна је била експериментална хемијска кастрација. Туринг је двије године касније извршио самоубиство тако што је попио цијанид.

Британски министар правде Крис Грејлинг је саопштио да је Краљица Елизабета II постхумно помиловала Туринга за казну која би, како је навео, "данас сматрана неправедном и дискриминаторном".

Тјуринг је тако постао тек четврти човjек од 1945. године, који је добио краљевско помиловање, а из британског министарства правде кажу да је он то свакако заслужио.

"Тјуринг заслужује да буде запамћен по свом фантастичном доприносу током рата, а не по суђењу. Његов живот је касније био под сијенком пресуде због хомосексуалног понашања, пресуде која би данас била неправедна, дискриминаторска и која је сада поништена. Помиловање од краљице је право признање за овако изузетног човјека", саопштено је.

Британски премијер Дејвид Камерон оцијенио је да Турингов рад спасио "небројене животе упадом у кодирани систем Енигме током Другог свјетског рата".

"Он је, такође, оставио изванредно национално наслијеђе кроз своја научна достигнућа због чега се и сматра оцем модерног рачунарства", навео је Камерон.

Турингови напори да разбије шифровани систем заправо нису били познати јавности све до 1974. јер његов цјелокупан рад све до тада држан у тајности. Његови први радови датирају још из 1936. кад је објавио чланак о "универзалној машини Туринг".

Људима је тада говорио да му је циљ да "направи мозак". Његова првобитна идеја била је да у једну машину похрани програме у виду података који ће јој омогућити да обавља велики број операција, што је основа функционисања данашњих компјутера.

Одлука о посхумном помиловању је побједа за све оне који су годинама уназад покушавали да склоне љагу са Туринговог имена, укључујући и водећег британског научника Стивена Хокинга.

Научници из цијелог свијета, предвођени Хокингом уз подршку тадашњег британског премијера Гордона Брауна су прије неколико година покренули иницијативу да се Тјуринг постухмно помилује, али је тада министар правде одбио предлог уз аргумент да је Туринг осуђен по тада важећим законима.

Ипак, краљица је сада одлучила да помилује Туринга, иако се у Британији краљевско помиловање изриче само када је особа невина и онда кад то тражи неко ко има велики интерес, попут чланова породице. Оно што овај поступак краљице чини посебно неуобичајним је то што у Туринговом случају ниједан од ова услова нису испуњена.

Иначе, Тјурингово име се спомиње у многим дјелима научне фантастике, а заслуге за то припадају и најпознатијем тесту за дистинкцију самосвјесног рачунара и човјека, такозваном Тјуринговом тесту из 1950. године. У питању је својеврсна игра имитација састављена од низа питања која се симултано постављају човјеку и компјутеру.

Тјурингова полиција и закони постоје у капиталној сајберпанк трилогији Вилијама Гибсона (Неуромансер, Гроф Нула, Монализин натпогон), а његов тест је послужио као инспирација Филипу К. Дику за Војт-Кампф машину из култног дјела "Сањају ли андроиди електричне овце" и филмске адаптације Ридлија Скота "Blade Runner".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица