Змај из Ћиђанга био највећа животиња на Земљи

Танјуг
Змај из Ћиђанга био највећа животиња на Земљи

Научници у Кини пронашли су фосил још једног члана породице сауропода, диносаура дугог врата, за које се вјерује да су били највеће животиње које су икада ходале Земљом.

Назван Ћиђанглонг, или "змај из Ћиђанга", диносаур је био дуг 15 метара и живио је прије око 160 милиона година, у доба доње јуре.

Истраживачи вјерују да је његов изглед инспирисао касније легенде о змајевима.

Његов фосил откривен је 2006. на једном градилишту. Оно што је запањило истраживаче јесте чињеница да је глава диносаура још била спојена са кичмом.

"Веома је ријетко пронаћи заједно главу и врат дуговратог диносаура, јер је његова глава тако мала да се лако одвајала од остатка тијела након смрти животиње", рекао је Тецуто Мијашита, палеонтолог са Универзитета у Алберти који је са својим тимом открио ову нову праисторијску врсту.

Ћиђанглонг припада групи маменхисаурида, диносаура изузетно дугог врата који је неријетко чинио половину њиховог тијела. Већина сауропода имају, пак, врат који не прелази једну трећину њиховог тијела.

Ћиђанглонг је необичан и по томе што су му вратни пршљенови били испуњени ваздухом, тако да је овај дио тијела, мада огроман, био релативно лаган.

Спојеви на пршљеновима указују да је врат овог древног змаја био поприлично крут и да га је диносаур лако помјерао горе доле, али много теже лијево десно, попут каквог грађевинског крана.

"Ћиђанглонг је био 'кул' животиња. Сама помисао на животињу чији врат чини половину тијела наводи нас на закључак да је еволуција кадра да створи невјероватне ствари", казао је Мијашита.

"Он је доказ да је дошло до диверсификације међу дуговратим диносаурима који су живјели у Азији у доба јуре. На том континенту су се догађале неке заиста чудне свари", напоменуо је он.

"Ни на једном другом мјесту нећете наићи на динаусауре са дужим вратом од оних у Кини", навео је он, додавши да су остаци ових необичних животиња највјеровантије инспирисали легенде о змајевима које су веома популарне у тој земљи.

"Кина је колевка легенди о змајевима. Могуће је да су некада давно њени становници наишли на костуре дуговратих диносаура као што је Ћиђанглонга, па је тако настао мит о змајевима", закључио је Мијашита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана