Зашто нам с годинама вријеме све брже пролази?

Independent
Зашто нам с годинама вријеме све брже пролази?

Проток времена је врло сложена ствар. Иако ћемо се сви сложити да минут траје 60 секунди, перцепција времена углавном је зависи од особе до особе и наравно од ситуација у којима се налазимо.

Вријеме може да "јури" и да се грозно "вуче". У ријетким ситуацијама дјелује као да мирује.

Разлика између "стварног" времена које мјере часовници и календари и нашег осјећаја понекад је огромна, а један од главних разлога је то што смо ми сами креатори нашег осјећаја за вријеме.

Мјерење времена

Људи су створили поуздане инструменте за мјерење времена користећи предвидљиве природне догађаје који се понављају кроз историју, попут смјене дана и ноћи и смјене годишњих доба.

Размак између тих догађаја мјеримо часовницима и календарима, али и "унутрашњим часовником" који регулише наш биолошки ритам и омогућава нам да региструјемо трајање одређених догађаја. Овај "пејсмејкер" користимо како бисмо поредили дужину сваког новог догађаја представама које имамо у сјећању.

У ствари, градимо банку знања о томе како изгледа проток једног минута, како сата, а како дана.

Ипак, наш унутрашњи часовник не ради тако добро као сатови које носимо на рукама.

Појединачна перцепција времена под великим је утицајем наше концентрације, физичког стања и расположења. Рецимо, кад се досађујемо, дјелује нам да вријеме никако да прође, а у другим као да се убрзава.

Када је наша пажња подијељена и бавимо се неколицином ствари одједном, дјелује да вријеме пролази много брже. То је можда зато што обраћамо мање пажње на проток времена, јер смо заузети другим пословима.

Емоционални квалитет неког догађаја такође утиче на нашу представу о времену. Негативна стања, попут осјећања туге, утичу на то да нам вријеме "спорије" тече. И страх има ефикасан систем којим чини да неки догађаји трају предуго. За разлику од тога, срећно вријеме и догађаји као да "пролете" за трептај ока.

Занимљиво је да се перцепција времена мијења и с годинама. Особе старије од шездесет година обично тврде да им године прођу невјероватно брзо, а да дани дјелују сувише дуго.

Кључни фактори

Аномалије у перцепцији времена можда зависе и од когнитивних процеса. Наша ефикасност у погледу обављања одређених задатака се смањује с годинама, па то можда утиче на то како доживљавамо вријеме.

Још важније, наше референтне тачке за оријентисање у времену, такође се мијењају, а сјећања која складиштимо током живота омогућавају нам да створимо лични континуитет.

Неки стручњаци сматрају да је наш однос према времену пропорционалан годинама. Према пропорционалној теорији, како старимо, наш осјећај садашњости постаје релативно кратак у односу на наш животни вијек. Иако се може примјенити на поређење односа према времену које има један 10-годишњак и један 75-годишњак, ова теорија ипак не може да објасни зашто другачије перцепирамо вријеме из сата у сат и из дана у дан независно од прошлости.

Можда су за то кључна сјећања, јер ментално рефлектујемо своју прошлост и користимо историјске догађаје, како бисмо спознали наше сопствено постојање у историји.

Будући да се људи обично најживописније сјећају периода између 15. и 25. године, ова деценија повезује се са стварањем сјећања која дефинишу личност и можда објашњава то зашто се с годинама вријеме убрзава. Наиме, старији људи удаљавају се од овог кључног периода у својим животима.

Да ли можемо успорити неумитно протицање времена? Можда. Побољшавањем когнитивних способности, нарочито одржавања пажње и памћења, може нам помоћи да подесимо наш унутрашњи часовник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана