Шта доноси одлука о помјерању сата? Може бити хаоса

Глас Српске
Шта доноси одлука о помјерању сата? Може бити хаоса

Европски парламент је већином гласова донио резолуцију којом би требало укинути љетње померање казаљки на сату.

Резолуције ЕП нису обавезујуће за Комисију и Вијеће. Оне су само притисак на та тијела да донесу одређену одлуку.

Према првим тумачењима, овом одлуком неће се аутоматски укинути љетње рачунање времена за све чланице ЕУ, него ће оне саме моћи одлучивати о томе, преноси "Индекс".

"Она ће само укинути усклађеност рачунања времена у цијелој ЕУ и вратити ту тему назад земљама чланица. Земље чланице моћи ће слободно да одлуче о властитим режимима: могу да одлуче да задрже љетње вријеме или ће га укинути", наводи се у саопштењу.

Неки европарламентарци сматрају да би државе требало да имају право да одаберу вријеме које ће задржати, односно да се могу одлучити и за трајно љетње рачунање времена. Други пак упозоравају да ће самосталност у одлучивању створити проблеме за унутрашња тржишта.

Како је за портал "Индекс" навела хрватска представница у ЕП Биљана Борзан најбоље би било када би се донијело уједначено рјешење за цијелу ЕУ.

"Проблем је у томе што нису потребе свих земаља једнаке. На примјер, у земљама на сјеверу Европе дани почињу пар сати касније ујутру него у Хрватској или Грчкој. То пак значи, сасвим легитимно, да ће свака вући на своју страну па ће бити тешко договорити се. А ако се не договоре, ако Европа по рачунању времена буде личила на леопардово крзно, биће хаоса, проблема у ваздушном превозу, трговини и слично. Већ и овако, са три временске зоне, имамо проблема", рекла је она.

Ненад Јарић Дауенхауер у тексту подсећа да многи стручњаци истичу да је љетње рачунање времена застарјела идеја која је неког смисла имала у вријеме када су се у вечерњим сатима користиле свијеће, али не и данас.

Бројна истраживања су међутим показала да оно нема неких озбиљних утицаја на потрошњу енергије, ако уопште има икаквих.

Увођење такозваног љетњег рачунања времена изворно је предложено ради штедње енергије као "Дјелајт сејвинг тајм" (ДСТ). Први ју је 1784. године предложио Беџамин Френклин у једном есеју. Прелазак је званично први пут спроведен у дјело у Канади 1908, а потом су га 1916. године увече Њемачка и Аустроугарска за вријеме Првог светског рата, ради уштеде горива. Идеје се поново сјетила Француска током нафтне кризе 1972. Иако помјерање казаљки није довели до неких мјерљивих уштеда, Њемачка је слиједила Француску, а за њом су се повеле и бројне друге европске земље.

Дмитриј Медведев је 2011, као тадашњи предсједник Русије, најавио укидање помјерања казаљки на сату из здравствених разлога. Ипак, одлучио је да нови стандард за Русију буде љетње, а не зимско рачунање времена. Међутим, Дума је 2014. одлучила да стандардно вријеме буде природно, зимско рачунање времена.

У посљедње вријеме аргумената који говоре о уштеди енергије све је мање, такође све је више доказа да пребацивање сата узрокује здравствене проблеме због поремећаја у спавању.

Такође, постоје различите терорије према којима помјерање казаљки на љетње рачунање утиче на број саобраћајних несрећа, да чешће људи страдају на послу, као и да у прва три дана од преласка на љетње рачунање број срчаних удара расте за пет одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана