Пред нама је најдужа ноћ у историји планете

Данас се Сjеверни пол налази на најудаљенијој тачки од Сунца, а на свим локацијама на сjеверној хемисфери, ноћ зимске краткодневице трајаће нешто дуже него било кад у историји.

Разлог за то је чињеница да се Земљина ротација успорава временом услијед Мјесечеве гравитације, па ће током сваке наредне зимске краткодневице ноћ трајати нешто дуже него претходних година.

Тако се сваке године, процјењују научници, дужина дана повећа се за око 15 до 25 милионитих дијелова секунде. Можда вам то звучи незнатно мало, али се часовници морају подешавати на сваких неколико година, за барем једну секунду.

Ипак, док не дођемо до прољећне равнодневице, можда ће вас занимати зашто је мјерење времена тако компликовано.

Један од разлога је тај што соларни дани никад не трају тачно 24 сата.

"Заправо, само четири пута у току године, дан траје тачно 24 сата, али никад у децембру", каже астроном Стивен Харли, који води популаран блог под називом Science Geek.

"Најкраћи је почетком септембра, када траје 23 сата 59 минута и 30 секунди, а најдужи у децембру 24 сата и 30 секунди".

Постоје два разлога због којих трајање соларног дана варира. Прво, Земљина оса је благо искривљена - 23,5 степени од вертикале - а други је тај што брзина окретања наше планете око Сунца такође варира и повећава се што је планета ближа Сунцу, а смањује што се више удаљава.

"Соларни дани у децембру трају у просјеку 24 сата и 30 секунди, али наши часовници и даље претпостављају да сваки дан има тачно 24 сата. Кумулативно помјерање објашњава зашто сунце залази све раније, а јутра остају мрачна све до неколико недјеља од зимске краткодневице".

Можда ће вам ова појава бити јаснија, ако имате у виду историју мјерења времена.

Наиме, Велика Британија протеже се на 9,55 степени географске дужине. Пошто је 15 степени еквивалент једном сату, временска разлика између два града на супртотним крајевима Британије је нешто око 38 минута.

Међутим, доласком жељезнице у Британију током 19. вијека, разлика је постала непрактична, а па је исто вријеме примјењено на цијелу државу.

Такође, у то вријеме механички часовници већ су били врло тачни и уведен је и стандард - средње вријеме по Гриничу.

Усвајање средњег времена има за посљедицу то што су наши часовници током цијеле године у нескладу са Сунцем, захваљујући Земљиној елиптичној орбити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.