Необично откриће о неандерталцима који су живели у Хрватској
Древни остаци групе неандерталаца из Хрватске много су старији него што се раније мислило, показала су најновија истраживања.
Раније студије сугерисале су да су виндијски неандерталци, који су добили име по пећене на сjеверу Хрватске, живjели прије само 32.000 година. То би их чинило посљедњим неандерталцима који су икада ходали Земљом, али и сугерисало да су модерни људи и неандерталци живели раме уз раме на тлу централне Европе барем шест миленијума.
Међутим, ново датирање угљеником показало је да су остаци заправо 8.000 година старији него што се раније процијењивало, што значи да је та група изумрла прије него што су модерни људи населили Европу, тврде истраживачи Универзитета у Оксфорду.
"ДНК студије су показале да су се анатомски модерни људи и неандерталци укрштали и ту нема сумње. Наш рад је само показао да су коегзистирали у трајању између 2.500 и 5.000 година", каже Том Хигам, један од аутора студије.
Остаци неандерталаца први пут су откривени у пећини Виндија седамдесетих година. Поред костију ове врсте, пронађени су и разни артефакти из палеолита од којих су неки старости и до 200.000 година.
ДНК који је раније изолован из узорка костију показао је да је ријеч о једном од "најмлађих" налазишта трагова неандерталаца, али нова студија мијења ту чињеницу.
Испоставило се да су кости старије од 40.000 година, дакле, осам хиљада година више него што се раније мислило.
Одвојеном анализом утврђено је да у ДНК виндијских неандерталаца нема ДНК модерног човјека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
