Најстарији рачунар и даље је права енигма за научнике

Агенције
Најстарији рачунар и даље је права енигма за научнике

Међу предметима откривеним у олупини брода 1901. код Антикитере налазио се механизам с бројчаницима и зупчаницима који тада није представљао највећу атракцију. Ипак, ово откриће и 116 година касније покреће бројна питања.

Механизам из Антикитере је 2.000 година стар 'рачунар' који је донедавно представљао праву загонетку, а група истраживача у посљедњих десетак година је најмодернијом опремом анализирала све његове фрагменте. Научници сада вјерују да се коначно ближе откривању праве намјене овог уређаја.


Сам механизам био је смјештен у дрвеној кутији, на шта указују фрагменти који су пронађени око њега. Функционисао је на сличан начин као и сатови, а ручица на његовој страни се користила за навијање, што је покретало зупчанике и најмање седам казаљки које су се кретале различитим брзинама. За разлику од сатова, казаљке су показивале положаје небеских тијела и помрачења. Текстуални водич на механизму помагао је да се лакше разумије шта значи који положај.

Вјеровало се да је ријеч о астрономском рачунару који су стари Грци користили како би пратили кретање Сунца, Мјесеца и планета, а године проучавања довеле су научнике до претпоставке да механизам има и 'натприродну' сврху.

Наиме, истраживачи вјерују да се механизам користио са циљем да се 'предвиди' будућност на основу помрачења Сунца и њихових боја, односно да је боја помрачења указивала на то шта носи будућност. Ту хипотезу наглашава и историчар Александар Џоунс са Универзитета у Њујорку.

"Механизам из Антикитере брише границу између науке и натприродног, али без обзира на то даје кључни увид у то како су стари Грци видјели природни свијет. Ово није био истраживачки алат или нешто чиме би астрономи радили прорачуне, али ни за астролошке прогнозе, већ уређај којим се учило о свемиру и нашем мјесту у свемиру. Рекао бих да је то био сличнији помагалу за филозофе" - рекао је Џоунс.

Помрачење Сунца није толико необична појава и постоји велик број варијација, од оне у којој је заклоњен незнатан дио Сунца, до потпуног помрачења. У зависности од тог интензитета, боје на небу моглје су да имају велики број варијација. Стари Грци су их вјероватно пратили и покушали да их повежу са будућим догађајима. Како је у том подручју цвјетала астрономија, не чуди што су рани научници покушавали да предвиде будућност пратећи небеске догађаје.

Око старости овог сложеног механизма такође су се ломила копља. Већина се ипак слаже да је конструисан између 60. и 200. године п.н.е., али је због времена и мора из олупине извађено мање од 100 фрагмената овог механизма. Осим тога, многобројни натписи на механизму били су дебели тек 1.2 милиметра. Захваљујући рендгену и новим техникама обраде слике, научници су успјели да открију да се механизмом предвиђало помрачење, пратило кретање Сунца, Мјесеца и звијезда и положаји пет планета познатих Грцима (Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана