На дну океана нема огромног дијела Земље, научници увидјели зашто
Земља није савршена лопта, што значи да се гравитациони потенцијал на њеној површини мијења од мјеста до мјеста, а зависи од густине материје која се налази испод нас. Природна узвишења или гребени у океану, на примјер, узрокују незнатно локално повећање Земљине гравитације, па се изнад њих може измјерити нешто нижи ниво воде (геоид).
Научници одавно знају да у једном дијелу Индијског океана недостаје огроман дио Земљине масе, на којем се налази удубљење од 100 метара. Стручњаци већ дуже вријеме покушавају да открију поријекло ове појаве.
Према ранијим теоријама, споменута депресија посљедица је пропадања густих и хладних океанских плоча у Земљин слој звани мантл.
"Постојање ове гравитацијске аномалије један је од најизузетнијих проблема у геонауци. До сада није постигнут научни консензус по питању њеног поријекла, али се сматра да постоји неки огроман дефицит масе у појасу доњег мантла који узрокује недостак Земљине масе на океанском дну", наводи професор Атрији Гош са Индијског института за науку.
Ипак, у најновијој студији, објављеној у магазину Geophysical Research Letters, износи се нова теорија, према којој је депресија настала као посљедица издизања вреле материје у доњем појасу мантла испод Африке.
"Наша студија показала је да се извор ове појаве крије у аномалији мање густине, која се простире на дубини од 300 до 900 километара јужно од сјеверне области Индијског океана. Врео, плутајући материјал подиже се из ове зоне у правцу сјевероистока, а његово кретање олакшава кретање индијске тектонске плоче у истом правцу, што узрокује споменуту аномалију", наводи се у истраживању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
