На Титанику било двадесетак Срба, а пио се фрушкогорски бермет VIDEO

Блиц
На Титанику било двадесетак Срба, а пио се фрушкогорски бермет VIDEO

Када је мој далеки предак Јован Димић (42) из Островице у околини Госпића кренуо на пут “Титаником”, ево прије тачно 100 година, није ни слутио да ће ући у историју.

Ишао је преко да заради који долар, као и многи наши људи у том периоду, и нажалост био један од око 1.517 људи који су страдали у тој несрећи, каже историчар из Сремских Карловаца Жарко Димић, који је прикупљајући податке о прецима набасао на списак путника са овог прекоокеанског брода.

Јован Димић, као путник треће класе, био је смјештен у доњем дијелу брода

 - На броду је било још људи са наших простора, печалбара, и моје мишљење је да су имали најјефтиније карте, били у доњем дијелу брода и вјероватно и нису имали прилику да се спасу. Такође, сваки брод у том периоду имао је и одређени број слијепих путника који нису били на списку, што одмах наводи на мишљење да је било и више жртава него што је познато - каже Димић.

Удовици чикашки адвокати на превару узели одштету

Овај историчар наводи да је за свог претка, Јована у фамилији дуго година владало мишљење да је отишао у Америку и да се тамо оженио и остао, те да је изненађење било тим веће када је открио његово име на списку.

- Тада сам почео дубље да истражујем и чињеница коју сам открио није била ни мало лијепа. Јованову удовицу Стану, преварили су тамношњи адвокати из Чикага и неукој жени умјесто новчане одштете коју је за преминуле особе на “Титанику” исплаћивала кућа “Лојд”, а која је тада била око 14.000 фунти, рекли да су судски трошкови већи од те своте. Тако је Јованова удовица одустала од тог новца - каже Жарко Димић.

Он додаје да је проучавајући генеалогију дошао до података да је Јован Димић њему био тек далеки предак и да овај “Србин са Титаника” има директног потомка, Станиног унука, новосадског професора у пензији Милана Димића.

- Бака Стана је имала два сина Милана и мог оца Јанка, они су одрасли поженили се и отишли за Сисак. Стана је остала на огњишту, гдје је и страдала током Другог свјетског рата. Сјећам се да ми је отац много пута причао о дједу Јовану. Прије него што је кренуо за Америку, а то му је био трећи пут да одлази на рад тамо, узео је мог оца на крило, савјетовао га да слуша мајку и обећао да ће му купити жуте каубојске чизме које су му се тада допадале. Та је слика оца пратила цео живот – прича Милан Димић, чија се породица, са оцем Јанком у Нови Сад доселила 1948. године.

Јован Димић, земљорадник из Хрватске, карту је платио 170 швајцарских франака.

Према речима професора Димића, отац му је оставио сва документа, тестамент међу којима је и “писмо о пропасти Титаника”.

- Ту је одговор адвоката из Чикага мојој баки Стани гдје наводе да су трошкови већи од одштете, а ја ћу сва документа као дио породичне традиције оставити мојој унуци Тањи - каже професор Милан.

На “Титанику” служено и вино из Сремских Карловаца

У енциклопедији “Титаника”, наведено је и име Јована Димића. У краткој одељку пише:
“Господин Јован Димић, земљорадник из Хрватске, карту број 315.088 купио је по цијени 170 швајцарских франака од агента Јохана Исидора Булчела из Цириха. Укрцао се на брод у Саутемптону. Страдао у бродолому, тијело није пронађено”.

Према речима историчара Жарка Димића, војвођански трговац Петар Крстић извозио је почетком прошлог вијека фрушкогорска вина у Енглеску и Финску.
- Тог дана на Титанику је у винској карти био уврштен и карловачки “бермет” који је овај трговац покушао да превезе и у Америку. Нажалост, несрећа га је спречила у томе - каже Димић.

На “Титанику” било 19 српских породица

На списку путника треће класе, тог кобног 14.априла 1912. године је било још 19 породица српског поријекла, а Јован Димић је на брод дошао са земљаком Стојисављевићем. Ту су између осталих биле и породице Орешковић и Чачић, Бранко Дакић, Миле Смиљанић, Јово Узелац, Јакоб Пашић, Тидо Кекић, Никола Лулић, Стефо Павловић, Иван Стрилић, Јован Станковић и Милан Карајић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана