Коначно ријешена мистерија ванземаљца из пустиње Атакама

Агенција
Коначно ријешена мистерија ванземаљца из пустиње Атакама

Од како су, прије 15 година, мумифицирани остаци хуманоидног бића, дуги 15,2 центиметра, пронађени у напуштеном рударском граду у чилеанској пустињи Атаками, разне приче и бројне спекулације о том необичном открићу не престају.

Скелет, који је касније продат приватном колекционару из Шпаније, изгледао је и дјеловао толико бизарно да је чак у једном документраном филму послужио као потенцијални доказ постојања ванземаљског живота.


Научници из Калифорније су сада успјели да дођу до ДНК узорка из костију мумије и да, на основу њега, сложе све дијелове слагалице ове истините и веома трагичне приче о индивидуи познатој као Ата.

Умјесто да буде посетилац из неког другог свијета, Ата је била дјевојчица која је, како се чини, мртворођена или је умрла непосредно по доласку на свијет, и то са разарајућим мутацијама које су обликовале веома необичан изглед њеног тијела, пише британски Гардијан.

Ата је пронађена 2003. године у мјесту Ла Норија, некадашњем рударском градићу у коме се вађен натријум-нитрат (чилска шалитра), и тада је била увијена у бијело платно и везана љубичастом траком.

Скелет је изгледао заиста необично, на много начина. Иако дугачак свега петнаестак ценитиматара, кости су имале одлике костију дјетета од шест или осам година. Умјесто уобичајених 12 пари ребара, било их је само 10. Глава мумије је издуженог, конусног облика.

Ти чудни остаци заинтересовали су професора микоробиологије и имунологије са калифорнијског универзитета Стенфорд Герија Нолана, који се понудио да их проучи. Он је 2013. године закључио да је Ата била човјек, али је објашњење разлога њених драматичних деформитета тада остало далеко од разјашњеног.

Нолан је сада, уз помоћ колега са Калифорнијског универзитата из Сан Франциска, објавио детаљну анализу Атиног генетичког склопа. Из узорка ДНК екстрахованог из костију, научници су закључили да је дјевојчица имала мутације најмање седам гена, који су одговорни за велике деформације скелета и развоја костију.

Осим деформација, Ата је могла да болује и од конгениталне дијафрагмалне херније, релативно честог и по живот опасног дефекта, које се јавља на рођењу, пошто дијафрагма није у стању да се развије како треба. Даљим анализама је установљено да њен ДНК најбилже одговара ономе код већине Чилеанаца.

Нолан вјерује да је Ата умрла на рођењу, а да су њени остаци првобитно пронађени 40 година касније. Њене деформације су биле толике да би је било немогуће хранити.

Откриће мутација које су довеле до претераног старења Атиних костију могло би у будућности да помогне пацијентима који имају проблеме са костима и скелетом.

"Разумијевање овог процеса би могло да нам омогући развој терапија и лијекова који утичу на развој костију код, на примјер, људи који су преживјели саобраћајне несреће", каже Нолан.

"Иако је прича о Ати почела као сензација о ванземаљцима, и брзо се проширила по цијелом свијету, она је у ствари права прича о људској трагедији. Жена је родила неправилно развијену бебу, која је касније очувана на такав начин који је омогућио да буде продата као некакав чудан артефакт. На крају испада да је у питању човјек са фасцинантном причом о генетичком развоју, из које бисмо могли да научимо нешто и на основу тога помогнемо другима", закључује професор Гери Нолан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана