Како је Стивен Хокинг и даље жив?

Independent
Како је Стивен Хокинг и даље жив?

Двадесетог априла 2009. дошао је тренутак који су љекари деценијама предвиђали. Стивен Хокинг, научник који је упркос тешкој болести успио да постане један од најцјењенијих физичара свијета, био је на ивици смрти.

Универзитет у Кембриџу имао је мрачне прогнозе. Хокинг, који има дијагнозу амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) од 21. године живота, описан је као "тешко болестан".

Изгледало је да је вријеме истекло за човјека који је тако много говорио о њему.

Међутим, противно свим очекивањима, Хокинг је преживио.

Према свим знањима о његовој болести, право је чудо што је овај 73-годишњак уопште жив. Ипак, он успијева да медитира о постојању Бога, да разматра о томе како ће се вјештачка интелигенција одразити на развој човјечанства и што је можда и најневјероватније, присуствује додјели награда Британске академије – БАФТА – у колицима које га носе већ деценијама и диви се филму снимљеном у његову част.

Када се говори о томе колико је АЛС смртоносан, тешко је претјерати. Тај поремећај може добити свако. Почиње слабљењем мишића, затим слиједи општа исцрпљеност, па парализа, губљење способности говора, гутања, па чак и дисања.

Процјењује се да просјечна особа с овом болешћу живи између две и пет година. Више од педесет процената не преживи трећу годину од добијања дијагнозе. Двадесет процената успије да преживи пет година, а послије тог периода број драстично опада. Двије деценије поживи свега пет процената.

Хокинг се не уклапа у статистику. Он је два пута наџивио прогнозиране двије деценије – први пут 1983. и други 2003.

Сада је 2015. Његова жеља за опстанком је толико моћна, да неки стручњаци сматрају да он уопште не пати од АЛС, будући да болест муњевито коси своје жртве. Други кажу да једноставно никад нису видјели особу попут њега.

"Он је изузетан", каже Најџел Ли, професор клиничке неурологије Кингс колеџа у Лондону.

"Не знам да ли је било ко успио толико да живи са АЛС. Оно што је необично није вријеме, него то што је болест посустала. Дјелује да је његово стање стабилно... Тако нешто је екстремно ријетко".

Шта Хокинга чини тако изузетним? Срећа? Или је ријеч о томе да је природа његовог интелекта обуздала нешто што је дјеловало као неминовна судбина?

Нико не зна. Чак ни сам Хокинг који схвата сложену механику космичких догађања, не зна како је и даље жив.

"Можда је мој тип АЛС настао због слабе апсорбције витамина", рекао је једном.

Ипак, његова борба против болести била је специфична од самог почетка, а научници мисле да управо у томе лежи кључ његове чудесне дуговјечности.

Окидач за АЛС обично се јави касније у животу, па пацијенти у просјеку добијају дијагнозу у 55. години живота. Међутим, Хокингови симптоми јавили су се у његовој младости.

"На трећој години на Оксфорду примјетио сам да постајем све трапавији и пао сам једном или два пута без очигледног разлога", написао је једном.

"Међутим, тек кад сам дошао на Кембриџ, мој отац је примјетио нешто чудно и одвео ме код породичног лекара. Он ме упутио код специјалисте и недуго послије мог 21. рођендана ишао сам по болницама на тестирања... Био сам шокиран када сам сазнао да имам болест моторичких неурона".

Иако га је рана дијагноза осудила на живот пун изазова, дала му је и шансу да преживи много дуже, у односу на особе које су сазнале да су болесне много касније.

"Открили смо да млађи пацијенти много дуже живе, у неким случајевима и дуже од десет година", пише Ли у стручном часопису British Medica Journal.

Лео Мекалски са Универзитета у Пенсилванији каже да АЛС убија на два различита начина. Један погађа мишиће који учествују у процесу дисања.

"Људи најчешће умру од колапса респираторног система", каже он. Други начин је отказивање мишића задужених за гутање, што доводи до дехидрације и потхрањености.

"Ако немате ни један од ових проблема, можда можете живjети дуго с АЛС", каже Мекалски.

Хокинг тврди да је захваљујући послу успио да преживи године које други људи с истом болешћу нису доживјели.

"Помогло ми је то што имам посао и што су се о мени људи добро бринули", рекао је за New Yortk Times 2011.

"Срећан сам што се бавим теоретском физиком, једном од ријетких области гдје непокретност није озбиљан хендикеп".

Ако ништа друго, Хокинг илуструје различите начине на који АЛС погађа жртве и у томе представља "изузетан, изузетан пример", како то каже Мекалски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана