Фабержеова јаја симбол љубави

Глас Српске
Фабержеова јаја симбол љубави

Васкрс представља једну од највеселијих православних прослава у Русији.

Након присуства службама у цркви руске породице размјењују поклоне у виду декоративних јаја, симбола обнове живота и наде. Васкрс 1885. године представљао је обиљежје 20 година владавине руског цара Александра Трећег Романова и царице Марије Федоровне, а цар је желио изузетан поклон за своју жену.

Он се обратио младом јувелиру Петеру Фабержеу, чије су дивне креације привукле Маријину пажњу. Фаберже је ујутро, на сам дан Васкрса, донио једноставно јаје од емајла. Иако није дјеловало посебно, царица се прилично изненадила и одушевила када је у јајету открила жуманце од злата.

Али ту није био крај изненађењима, јер се унутар жуманцета налазила фигура златне коке, док се унутар ње налазила минијатурна верзија краљевске круне и мало јаје од рубина.

Царица је била толико одушевљена поклоном да је њен муж Александар наложио Фабержу да сваког Васкрса направи по једно јаје. Цар је захтијевао да свако јаје мора бити јединствено и мора садржавати прикладно изненађење за царицу. Фаберже је успио да одоли изазову и наредних девет година правио је јаја чије је мотиве проналазио у животу краљевског пара.

У октобру 1894. године здравље цара је нагло ослабило и убрзо је преминуо. Његов син Николај Други невољно се прихватио престола.

- Бог је позвао оца себи и моја глава је у магновењу. Шта ће се десити са мном и Русијом? Нисам још спреман да будем цар - писао је тада млади Николај.

Он је одлучио да настави радити онако како је радио његов отац. Цар Николај је тако наставио традицију да Фаберже сваке године прави јаја за његову мајку и додао је другу наруџбу за своју жену, царицу Александру Федоровну.

Јаја су била толико маштовито замишљена и раскошно изведена да такав јувелирски рад није виђен још од доба ренесансе.

На свјетској изложби у Паризу 1900. године краљевска јаја су први пут била приказана у јавности и одмах су освојила срца судија и публике. Фабержеова слава се затим муњевитом брзином ширила у Европи да су наруџбе почеле пљуштати. Тако је обична јувелирница у Сент Петербургу постала "Кућа Фабержеа".

Ипак, поред толиких наруџби, Фаберже је увијек говорио да му је основна дужност да прави јаја за цара. Једно од најзначајнијих јаја је оно направљено 1911. године на којем су приказани цар и царица и њихово петоро дјеце у безбрижном животу не слутећи каква ће их злокобна судбина ускоро задесити.

Током првих мјесеци Првог свјетског рата незадовољство народа је било потиснуто патриотским осјећањем одбране отаџбине. Ипак, економски услови су били неодрживи за Николаја да би се могао успјешно супротставити моћној и индустријализованој Њемачкој. Године 1917. глад је пријетила Русији и протести су постали уобичајена појава у Москви и Сент Петербургу. Руска влада је убрзо колабирала и 15. марта цар је абдицирао.

Сљедећи дан су ухапшени он и чланови његове породице и одведени у Сибир гдје су били затворени годину. Дана 17. јула 1918. били су сви погубљени и једино је преживјела његова мајка, стара царица Марија. Она је уочи хапшења њене породице отишла из земље и са собом је само понијела Фабержеово јаје са ликом светог Георгија, које је било посљедње јаје које је примила од свог сина Николаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана