Експеримент који је почео 1879, а завршиће се 2100. године

Агенције
Експеримент који је почео 1879, а завршиће се 2100. године

Славни ботаничар Вилијам Џејмс Бил са Универзитета у Мичигену покренуо је у 19. веку експеримент чијем се завршетку још дуго неће видjети крај.

Када је експеримент започео, знање о биљкама било је много оскудније него данас, па су научници покушали да утврде како тачно биљке клијају из семења и на тај начин помогну фармерима да се једном заувијек ријеше корова.

Да би то открили, Бил је закључио да морају да установе колико дуго сјемење може да преживи у тлу а да не проклија.

Зато је у 20 стаклених посуда испуњених влажним пјеском ставио укупно 50 семенки 23 врсте најчешћих корова и затрпао их на тајне локације око кампуса универзитета.

Флаше су остале отворене како би вода могла да дође до самих сјеменки, а у плану је било да се на сваких пет година извади по једна флаша и провјери какво је стање.

Бил је успио да ископа укупно 6 боца прије одласка у пензију, када је ту дужност пренио на својег млађег колегу, који је исту ствар учинио на крају свог мандата, а неколико генерација и више од сто година касније, за експеримент је задужен Френк Телевски, ботаничара који тренутно брине о овом експерименту.

Експеримент је требало да се заврши још 1979. године, али научници су процјенили да могу да га наставе и даље, само с дужим периодима између откопавања (задња флаша извађена је 2000. године, а наредна ће бити ископана 2020. године).

Локације су и даље тајне како знатижељници не би могли да крену у лов на сувенире, али о овој причи се ипак ту и тамо говори јер се на тај начин заиста и подстиче интерес за науку.

Што се тиче самих резултата истраживања, они су у данашње вријеме углавном ирелевантни, а закључци који се из њих изводе застарјели.

Сада се против корова боримо на сасвим другачији начин (претежно хемијом) и далеко боље разумијемо систем клијања биљака.

Ипак, и даље је занимљиво видјети како су у посљедњој извађеној боци проклијале само двије од 23 врсте корова. Кроз историју (односно 15 до сада извађених боца) показало се да најчешће клија Verbascum blattaria, а остале врсте су углавном имале сличну успјешност.

Да ли ће се ишта битно догодити до 2100. године, када је предвиђен и коначни крај експеримента, вјероватно нећемо моћи да сазнамо, али лијепо је знати да још увијек постоје овакви давни споменици љепотама науке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана