Десет погрешних ствари у које смо вјеровали прије 20 година

Klix.ba
Десет погрешних ствари у које смо вјеровали прије 20 година

Доносимо вам десет ствари у које је већина људи вјеровала прије најмање 20 година, а данас их сматрамо погрешним или непотпуним.

1. Диносауруси су изумрли због великог вулкана

Хипотеза о вулкану била је једна од главних ривалских идеја данас општеприхваћене теорије о астероиду која је изнесена још пре 35 година. Ипак, научници нису пронашли познати кратер под називом Chicxulub све до 1991. године, а сада се вјерује како је изумирање диносаура посљедица комбинације тих фактора.

2. Између раса постоји велика генетска разлика

С обзиром на то да су генетске разлике између људи и миша врло мале, постало је јасно да су разлике између људских раса готово непостојеће. Штавише, научна студија из 2002. године показала је да су генетске разлике између народа у Африци веће од разлика између Африканаца и Европљана.

3. Постоји само девет планета

Прва егзопланета коју смо примијетили детектована је тек 1992. године, а у годинама које су услиједиле људи су полако почели да броје више од девет познатих планета. Данас се вјерује да број егзопланета у нашој галаксији прелази неколико милијарди.

4. Диносауруси изгледају као у филму "Пак из доба Јуре".

Стивен Спилберг је погрешио заједно са палеонтолозима који данас пак вјерују како су диносауруси, укључујући страшног Т-рекс, били прекривени нечим што можемо описати као перје. Да, шарено перје, као на птицама које су ионако једини живи потомци диносаура.

5. Модерни људи нису еволуирали у Африци

Прије генетског доказа многи су сматрали како смо добили данашњи облик на неколико различитих мјеста на планети. Идеја је гласила да су наши преци напустили Црни континент прије 2 милиона година настанивши се широм земље и еволуирајући одвојено и засебно.

Након што смо почели истраживати нашу ДНК прошлост, схватили смо да имамо једну једину мајку – Африку, из које су наши преци отишли прије тек 60.000 година. Фактички, ДНК анализе су показале да потичемо из једне групе људи која је успјела да преживи миграцију.

6. Неандерталци нису били паметни

Деведесетих година прошлог вијека научници су сматрали да је врста Хомо неандерталенсис изумрла због когнитивне супериорности Хомо сапиенса. Данас, након што смо пронашли и више него довољно доказа да су неандерталци правили једнако добре алате и оружје као ми, хипотеза о "мањку памети" лако је отпала. С друге стране, још увијек не знамо због чега их више нема.

Такође, у међувремену смо схватили да смо често дијелили територију, а пронађени су и докази о међусобном мијешању које је резултирало "мјешанцима" који данас ходају међу нама. Сматра се да до четири посто људи посједује гене Хомо неандерталенсиса.

7. Земља је једина планета са водом

Од времена када смо ово мислили вода је пронађена на Марсу, Јупитеровим сателитима Европи и Генимеду те на Сатурновом Енкеладусу.

8. Комплексни организми имају више гена од једноставних

Захваљујући ХГП-у (Human Genome Project) који је обављен 2003. године данас знамо да људи немају 100.000 гена како се мислило '90-их година. Тај број се заправо креће од 19.000 до 20.000, док поједине биљке показују већу генетску комплексност са својих 32.000 гена.

9. Свемир успорава

Наравно, данас знамо да се ширење нашег свемира одвија све брже и брже захваљујући сили која надјачава гравитацију. Ријеч је о тамној енергији чија природа није јасна, али чији се ефекат може осјетити широм универзума.

10. Свемир је стар 13,73 милијарде година

Изгледа да смо погрешили за "само" 100 милиона година. Захваљујући посљедњим сакупљеним подацима мисије "Планк" под окриљем Европске свемирске агенције, можемо рећи да је наш свемир стар око 13,82 милијарде година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана