Željko Tanasković: Srpska odbojka fenomen
Odbojka u Srbiji je veliki fenomen. Već godinama ovaj sport u kontinuitetu donosi najveće rezultate sa svih velikih takmičenja, a ovaj fenomen, ni ja kao bivši kapiten, ne mogu da u potpunosti shvatim i objasnim. Mislim da se radi o tom čuvenom srpskom ponosu, koji proradi u trenucima kad su svi protiv tebe, kad su jači i kad ti se na neki način podsmevaju.
Rekao je ovo za "Glas Srpske" proslavljeni odbojkaš Srbije Željko Tanasković, koji je danas na čelu saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije.
- U našoj odbojci se pobeda ne očekuje nego ostvaruje. To smo videli bezbroj puta u poslednjih deceniju i po. Mislim da su rezultati muške i ženske reprezentacije, ali i mlađih selekcija pokazali kako se odnosi prema nacionalnom dresu.
* GLAS: Igrali ste u reprezentaciji Jugoslavije od 1995. do 1999. godine, osvojili nekoliko medalja, ali su i generacije poslije vas nastavile da donose radost narodu?
TANASKOVIĆ: Odbojkaški savez Srbije na čelu sa Aleksandrom Boričićem radi ogroman posao. Organizacija je na visokom nivou, svi znaju svoj posao, a kada uzmemo u obzir da je Srbija nepresušan izvor talenata, rezultati jednostavno moraju doći.
* GLAS: Nedavno je Ivan Miljković kritikovao medije koji ne daju prevelik prostor odbojci. Kakav je Vaš stav prema ovoj izjavi?
TANASKOVIĆ: Činjenica je da odbojka nije propraćena koliko zaslužuje. Kada vidim neke ljude koji se non-stop pojavljuju u javnosti, a nema recimo, evropskih i olimpijskih šampiona malo mi bude krivo. Ali, mi smo navikli da stvari pokazujemo na terenu, a neka se neko drugi zapita zašto je odbojka pomalo u zapećku.
* GLAS: Igrali ste na poziciji srednjeg blokera, a poslije vas su se pojavili sve sami asovi Gerić, Mešter, Vučurević, Podraščanin i Stanković?
TANASKOVIĆ: Drago mi je što su ti momci prestigli moja dostignuća i mog pokojnog prijatelja Žarka Petrovića. To bi trebalo da bude i poenta cele priče. Konstantno stvaranje novih asova, koji prestižu učitelje. Zato sa tolikom strašću i ljubavi nastojim da prenesem na decu sve što znam, ne samo iz odbojkaškog sveta, nego i iz života.
* GLAS: Koja medalja u vašem srcu ima posebno mjesto?
TANASKOVIĆ: S obzirom na to da imam jednu olimpijsku medalju, nju bih definitivno izdvojio kao posebnu. Osim važnosti takmičenja, na to je uticala i situacija 1996. godine, jer smo se godinu dana pre toga konačno oslobodili sankcija i imali pravo nastupa na najvećim takmičenjima. To nam je dalo dodatnu snagu, motiv i pozitivnu drskost, koju svaki sportista mora da ima.
* GLAS: Da li ste uspostavili saradnju sa Ministarstvom porodice, omladine i sporta Srpske?
TANASKOVIĆ: Izuzetno mi je drago što sam u Banjaluci povodom otvaranja ovako značajnog i vrlo lepog događaja. Ovo je prvi ozbiljniji korak naše saradnje, što je izuzetno značajno i zbog prenošenja iskustava, ali i druženja, kojeg će, nadam se biti više u budućnosti. Uvek je lepo kada se pomaže najmlađim, svi imamo isti cilj, a to je da omasovimo i uvedemo najmlađe u sport.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
