Жељко Танасковић: Српска одбојка феномен
Одбојка у Србији је велики феномен. Већ годинама овај спорт у континуитету доноси највеће резултате са свих великих такмичења, а овај феномен, ни ја као бивши капитен, не могу да у потпуности схватим и објасним. Мислим да се ради о том чувеном српском поносу, који проради у тренуцима кад су сви против тебе, кад су јачи и кад ти се на неки начин подсмевају.
Рекао је ово за "Глас Српске" прослављени одбојкаш Србије Жељко Танасковић, који је данас на челу савеза за школски спорт и олимпијско васпитање Србије.
- У нашој одбојци се победа не очекује него остварује. То смо видели безброј пута у последњих деценију и по. Мислим да су резултати мушке и женске репрезентације, али и млађих селекција показали како се односи према националном дресу.
* ГЛAС: Играли сте у репрезентацији Југославије од 1995. до 1999. године, освојили неколико медаља, али су и генерације послије вас наставиле да доносе радост народу?
ТAНAСКОВИЋ: Одбојкашки савез Србије на челу са Aлександром Боричићем ради огроман посао. Организација је на високом нивоу, сви знају свој посао, а када узмемо у обзир да је Србија непресушан извор талената, резултати једноставно морају доћи.
* ГЛAС: Недавно је Иван Миљковић критиковао медије који не дају превелик простор одбојци. Какав је Ваш став према овој изјави?
ТAНAСКОВИЋ: Чињеница је да одбојка није пропраћена колико заслужује. Када видим неке људе који се нон-стоп појављују у јавности, а нема рецимо, европских и олимпијских шампиона мало ми буде криво. Aли, ми смо навикли да ствари показујемо на терену, а нека се неко други запита зашто је одбојка помало у запећку.
* ГЛAС: Играли сте на позицији средњег блокера, а послије вас су се појавили све сами асови Герић, Мештер, Вучуревић, Подрашчанин и Станковић?
ТAНAСКОВИЋ: Драго ми је што су ти момци престигли моја достигнућа и мог покојног пријатеља Жарка Петровића. То би требало да буде и поента целе приче. Константно стварање нових асова, који престижу учитеље. Зато са толиком страшћу и љубави настојим да пренесем на децу све што знам, не само из одбојкашког света, него и из живота.
* ГЛAС: Која медаља у вашем срцу има посебно мјесто?
ТAНAСКОВИЋ: С обзиром на то да имам једну олимпијску медаљу, њу бих дефинитивно издвојио као посебну. Осим важности такмичења, на то је утицала и ситуација 1996. године, јер смо се годину дана пре тога коначно ослободили санкција и имали право наступа на највећим такмичењима. То нам је дало додатну снагу, мотив и позитивну дрскост, коју сваки спортиста мора да има.
* ГЛAС: Да ли сте успоставили сарадњу са Министарством породице, омладине и спорта Српске?
ТAНAСКОВИЋ: Изузетно ми је драго што сам у Бањалуци поводом отварања овако значајног и врло лепог догађаја. Ово је први озбиљнији корак наше сарадње, што је изузетно значајно и због преношења искустава, али и дружења, којег ће, надам се бити више у будућности. Увек је лепо када се помаже најмлађим, сви имамо исти циљ, а то је да омасовимо и уведемо најмлађе у спорт.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
