Владимир Бранковић, директор најтрофејнијег рукометног клуба на овим просторима: Борац врло близу обале

Душан Репија
Владимир Бранковић, директор најтрофејнијег рукометног клуба на овим просторима: Борац врло близу обале

Просто куцање на “Гуглу” ријечи “Борац м:тел пред гашењем” или копање по архиви вратиће нас у 2014. годину када је овакав наслов врло често употребљаван.

Четири године касније клуб још није избрисао све минусе, али је на много здравијим ногама, па је то и повод за овај разговор са директором Владимиром Бранковићем, који је први пут детаљно разговарао о наслијеђеним дуговањима, њиховом враћању и тренутној ситуацији у клубу. Бранковић је у том тренутку био члан управе клуба, а идућег љета промовисан на вишу позицију када је на чело клуба дошао Милан Радовић.

- Ух, само кад помислим кроз шта смо све прошли, ове четири године од када сам активно у клубу изгледају ми бар као дупло дужи период. У љето 2015. године, када је нова управа дошла у клуб, затекла је дуг између 2,2 и 2,5 милиона марака. Готово свакодневно стизале су судске пресуде играча, тренера, добављача... - присјећа се Бранковић.

ГЛАС: РК Борац је подигао кредит и почео да враћа дуговања. Можете ли прецизније да објасните како је то све изгледало?

БРАНКОВИЋ: Кредитом од 450.000 марака, који је био једино рјешење, затворили смо горућа питања и вратили скоро 800.000 КМ дуга према играчима и тренерима који је био на папиру. Велика већина њих отписала је дио дуговања и велико им хвала на томе, јер нам је свака марка много значила. Вјерујте, ту је гро играча који су носили дрес Борца из три, четири, па и пет сезона раније. Знамо до детаља сваку ставку коју смо измирили од уласка у клуб. Осим играча и тренера, плаћали смо заостале кирије за станове играчима, превоз, хотеле, добављаче, гријање... Па само смо за електричну енергију у просторијама клуба платили 13.000 марака, што значи да она није плаћана годинама. Када подвучемо црту, вратили смо 1,1 милион марака, од чега је на играче и тренере отишло око 650.000 КМ.

ГЛАС: То значи да је дуг клуба сада већи од милион марака.

БРАНКОВИЋ: Да, када рачунамо порезе према држави и граду Бањалуци. То се накупљало годинама и мислим да без системског рјешења не може бити ријешено, јер у овом проблему нисмо само ми, него већина клубова.

ГЛАС: Колико је Борац дужан у овом тренутку мимо пореза и града?

БРАНКОВИЋ: То је износ од око 250.000 марака. Можемо рећи да смо близу обале и да смо се извукли из немирних вода. Дужни смо играчима из прошле сезоне двије плате, а из претпрошле има још ситних дуговања. Најбитније је да нам не виси мач над главом, да нам рачун није блокиран. Нови репови настали су науштрб старих дуговања која смо враћали, јер једноставно нисмо стигли да измиримо све текуће обавезе, јер смо само прошле сезоне вратили скоро 200.000 марака дуговања која су настала док нисмо дошли у клуб. Да нам буџет тиме није био оптерећен, репови сигурно не би остали, чак бисмо имали врло комфорну ситуацију.

ГЛАС: Претходну сезону у којој је освојен Куп БиХ углавном су изнијели момци из Бањалуке, да ли је то дугорочна стратегија клуба?

БРАНКОВИЋ: То је нешто чему поклањамо највише пажње. Када смо дошли у клуб, имали смо само двије млађе категорије, сада имамо све селекције и сарадњу са Школом рукомета Бањалука. Ипак, Бањалука је мала база, па ћемо се трудити да доведемо најбоље младе играче из регије. Имамо одличне односе са тим клубовима, чак и помажемо колико можемо, пет или десет лопти није нека помоћ, али добро дође када их немате. Вјерујем да ћемо врло брзо бити на здравијим ногама и значајније моћи да помогнемо мањим клубовима.

ГЛАС: Буџет Борца за прошлу сезону био је 600.000 марака.

Како сте га распоредили?

БРАНКОВИЋ: Тачно 130.000 марака иде на отплату кредита и тако ће бити још у наредне три године. Имали смо додатни приход од донаторске вечери, па нам је, уз отплату старих дуговања, за функционисање клуба и текуће обавезе остало нешто више од 300.000 марака. На плате играча оде 25.000 марака мјесечно, ту су и тренери, станарине, и сви остали трошкови.

ГЛАС: Можете ли открити начин пуњења буџета?

БРАНКОВИЋ: Град Бањалука нам даје 113.000 марака, од Министарства породице, омладине и спорта добили смо 30.000 марака, а све остало у клуб доносе спонзори, у првом реду “м:тел”, Нова банка, “Бема”, “Максмара”... Трудимо се да разним акцијама додатно попунимо буџет, па смо тако, рецимо, 15.000 марака приходовали од мапе Бањалуке коју смо израдили, а за крај године планирамо календар са мотивима нашег града и Борца, који ће сигурно бити лијеп поклон.

ГЛАС: Да ли је било грешака на путу опоравка?

БРАНКОВИЋ: Ко ради, тај гријеши. Било је, наравно, а највећу смо можда направили на почетку мандата, када смо се неискусно залетјели у покушају да се пласирамо у Лигу шампиона. Нисмо били спремни ни у ком смислу, али је настала еуфорија, а практично неколико мјесеци раније смо били пред гашењем. То је искуство које смо платили, тако да нећемо поновити то залијетање. Одлучили смо да ове сезоне играмо треће по јачини такмичење у Европи Челенџ куп, јер желимо да идемо степеницу по степеницу. Надам се да ћемо проћи три, четири кола, што би било велико искуство за играче, али и нас.

ГЛАС: Какав однос имате са легендама клуба?

БРАНКОВИЋ: Могу да кажем да сам са великом већином у добрим односима, ту посебно мислим да на момке из генерације 1991. Са оном првим легендама однос је такође коректан и сви они воле Борац. Велимир Петковић је неки дан био у клубу, а наш тренер Бојан Унчанин ускоро ће код њега у Њемачку на један вид едукације и усавршавања. Већина бивших играча купили су златне карте, кад год дођу на одмор, сврате у клуб и то не празних руку. Све нам то говори да смо на правом путу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана