Тренер Борца Зоран Милинковић за Глас Српске: Неко ми стално подмеће клипове

Дарко Пашагић
Тренер Борца Зоран Милинковић за Глас Српске: Неко ми стално подмеће клипове

Тешко је радити у ситуацији када сте од самог почетка дочекани на нож, али сам одувек имао јак карактер и сигуран сам да ћу и овог пута издржати све притиске. Неки изгледа не могу да схвате да нисам крив за све нагомилане проблеме Борца из прошлих времена, него да сам дошао са намером да урадим нешто добро за клуб, који ми пуно значи.

Рекао је ово за "Глас Српске" шеф стручног штаба Борца Зоран Милинковић, који је од доласка у Бањалуку прије нешто више од два мјесеца први пут отворено проговорио у свему што му се дешавало од именовања на мјесто тренера, па до посљедње сједнице Управног одбора, на којој је добио подршку да настави са радом.

- Већ на представљању ми је засметало што ме је већина представника медија назвала странцем, а тај појам искрено не разумем, јер причамо истим језиком. Одмах су почеле приче да сам дошао у Борац да бих узео новац. Питам се ко је то у Србији или Републици Српској али и региону зарадио силне милионе од овог посла - нагласио је Милинковић.

* ГЛАС: Шта је онда био разлог Вашег доласка?

МИЛИНКОВИЋ: У првом контакту са управом клуба свидела ми се њихова визија и жеља да се Борац постави на место које му припада. Ни у једном моменту није спомињан новац. Па ко може од клуба који је у тако великим проблемима тражити баснословне износе? Спорт је у кризи, економија исто тако и наравно да се све то одразило на спорт и свима треба да буде јасно да ту више нема толико новца колико се мисли. Повукао бих паралелу са 1992. годином када сам дошао у Борац као играч. И тада сам дошао у клуб не због пара, тако је и сада. Супрузи и деци сам рекао да једноставно идем да помогнем, покупио се и отишао.

* ГЛАС: Радили сте у Партизану, Војводини, Арису, Анортозису, многим клубовима у Србији. Сада сте у Борцу. Гдје сте имали највећи притисак?

МИЛИНКОВИЋ: Пуних 15 година сам играо, сада сам већ толико тренер. Наилазио сам на свакакве врсте притисака, али чини ми се да је ово што ми се дешава у Борцу нешто најчудније до сада. Имам осећај да ме сви сматрају као почетника, неког ко треба да се доказује, али очигледно да заборављају да сам изградио тренерско име и презиме пре доласка на Градски стадион. Немам за шта да се доказујем, овде  сам из једног простог разлога да Борац што пре заузме место које му припада, а то је да сваке године буде учесник европских такмичења, да за неколико година игра утакмице групне фазе Лиге шампиона или Лиге Европе.

* ГЛАС: Медији Вас практично смјењују послије сваке утакмице, нарочито послије гостујућих пораза. Колико је тешко радити у таквим условима?

МИЛИНКОВИЋ: Помало неприродно, али човек све издржи. Једино ми није јасно зашто ми неко подмеће "клипове" од самог почетка. Ником нисам стао на жуљ, никога нисам прозивао, једноставно сам се прихватио посла и са играчима које имам покушавам да створим што више. Нисам од оних који траже алиби у томе да је неко пре мене обавио лоше припреме, лоше селектовао екипу или у нечем другом. Радим и ћутим, али очигледно да и то неком смета.

* ГЛАС: Какве односе имате са управом, играчима и навијачима?

МИЛИНКОВИЋ: Од самог почетка сам се максимално трудио да са свима будем коректан. Од човека који одржава стадион, па до председника клуба. А то да ли ће ме неко поздравити или не, да ли неком сметам или не, то више говори о њима него о мени.

* ГЛАС: Неколико стандардних играча је Вашим доласком изгубило мјесто у тиму, а заиграли су други. Како објашњавате те потезе?

МИЛИНКОВИЋ: У ватру смо убацили младог голмана Немању Тркуљу, заиграли су стандардно Владан Даниловић, Илија Даниловић, Предраг Зекановић. Све већу минутажу добијају Бојан Буразор, Милош Чудић, Петар Кунић постиже голове. Све су то млади момци, који могу још пуно да напредују и да много пруже. Можемо сви заједно да будемо поносни што Борац у овом тренутку има два репрезентативца, голмана Тркуљу (У-21) и Владана Даниловића (У-19). Мора се наставити са напорним радом и сигурно ће их бити још.

* ГЛАС: Да ли је Борац могао више откако сте именовани за тренера?

МИЛИНКОВИЋ: Велики кикс смо направили у Зеници, где смо поражени и то се десило само неколико дана касније од наше најбоље партије од мог именовања у којој смо играли нерешено са Зрињским. Тај пораз и елиминација у Купу БиХ од Крупе боле ме највише, али не само мене, већ и целокупан клуб.

* ГЛАС: Када сте долазили најавили сте игру Борца на гол више, офанзивну игру, а у осам првенствених мечева само четири гола и седам примљених. Гдје шкрипи?

МИЛИНКОВИЋ: Чињеница је да је Борац уз Слободу и Витез, који се практично боре за опстанак постигао најмање голова. Једноставно тешко стварамо шансе, а још теже постижемо голове. А, када је тако онда се у играче још више увуче некакав страх и онда је све то тако како је. Може се очекивати да реализација буде поправљена у наредним сусретима.

* ГЛАС: До краја јесени су остала још четири кола. Домаћин сте Жељезничару, затим гост Витезу и Сарајеву, па у Бањалуку стиже Широки Бријег. Веома тежак распоред, колико бодова може освојити Борац?

МИЛИНКОВИЋ: Можда нисам права адреса за одговор пошто ме смењују после сваког кола. Шалу на страну, тешко је рећи. Наравно да бих као и сваки тренер волео да стално побеђујемо, али је велико питање колико можемо. Много ће зависити и од првог меча са Жељезничарем у којем опет нећемо бити комплетни. Борис Распудић има три жута картона, али се надам да ћемо до тада успети да опоравимо Александра Радуловића, који пуно значи за ову екипу. Са Синишом Дујаковићем је другачија ситуација и он ће највероватније морати на операцију.

Бањалука

* ГЛАС: Да ли сте се навикли на живот у Бањалуци? Како Вам се свиђа град?

МИЛИНКОВИЋ: Није ово мој први долазак у Бањалуку. Када сам играо за Борац у сезони 1992/93. долазили смо током седмице у Бањалуку и били смо смештени у хотелу "Босна". Добро памтим то тешко време. Биле су рестрикције струје, град је био више у мраку, него у светлу. Туробна и тужна лица на све стране. Сада је наравно све далеко лепше, али одувек је познато да је Бањалука прелеп град била и остала.

Брани Муслина

* ГЛАС: Да ли се слажете са одлуком Фудбалског савеза Србије да смијени селектора Славољуба Муслина?

МИЛИНКОВИЋ: Можете некога да цените или не, да имате о њему добро или лоше мишљење, али иза Муслина стоји резултат и то нико не може да му отме. После пуних осам година је одвео Србију на неко велико такмичење, али очигледно да су ту неке друге ствари у питању. Немам фаворита за његовог наследника, јер се у животу никада нисам бавио кадровским питањима, али у овом тренутку браним струку и сматрам да је Муслин требало да остане.

Субић донио 150.000 марака

* ГЛАС: Када сте били тренер Партизана у редове "црно-бијелих" довели сте Александра Субића из Борца.

МИЛИНКОВИЋ: Пре свега што је квалитетан фудбалер, који је код мене био у првом плану. Други је разлог управо то што је из Борца. Тада сам могао да бирам кога ћу да доведем на позицију левог бека, имао сам у понуди више од двадесет играча, али сам на неки начин желео да помогнем Борцу, који је тада инкасирао 150.000 марака, али и приход од пријатељске утакмице са Партизаном. О томе до сада нисам причао, али овим желим да кажем да је за мене Борац нешто посебно.

Одбио позив из Ларисе

* ГЛАС: Само петнаестак дана по доласку у Борац стигла је примамљива понуда из грчке Ларисе. Да ли сте се покајали што сте је одбили?

МИЛИНКОВИЋ: Не. Па какав бих то био човек, ако бих само након пола месеца отишао из клуба са којим сам се тек договорио. Ваљда сам и тада јавности показао да нисам дошао због новца, јер не треба трошити речи да бих у Грчкој имао далеко више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана