Стефан Бирчевић, српски кошаркаш за “Глас Српске”: Сањам злато на Свјетском првенству

Изјавио је ово у интервјуу за “Глас Српске” нови кошаркаш Банвита и репрезентативац Србије Стефан Бирчевић, који је учествовао у свим акцијама своје селекције претходних неколико година, освајачи свјетско, олимпијско и европско сребро. У каријери је наступао за Металац, Раднички из Крагујевца, Естудијантес, Партизан и Истанбул.

- Након истека уговора са Истанбулом жеља ми је била да останем у турској лиги. Врло брзо сам нашао ангажман и потписао уговор са Банвитом који је прошлу сезону ушао у плеј-оф турског првенства, те четвртфинале ФИБА Лиге шампиона. Надам се да ћемо предстојеће сезоне отићи и корак даље, а на мени је да наставим са напорним радом и да пружим што боље партије како бих помогао екипи - рекао је Бирчевић

ГЛАС: Опоравак од повреде Вас је спријечио да помогнете Србији у квалификацијама. Шта очекујете од “орлова” у дуелу са Њемачком?

БИРЧЕВИЋ: Победу, наравно. Пратим сва дешавања у репрезентацији. Нисам у могућности да помогнем момцима јер сам имао мању повреду и још се опорављам па нисам довољно спреман за такмичарске мечеве. Меч са Немачком је јако битан и бићу у Новом Саду у понедељак да пружим подршку момцима. Не сумњам да ћемо изборити пласман на Светско првенство и заиста сам уверен да ако будемо комплетни можемо доћи до толико жељеног злата. Србија је земља кошарке и увек има највише амбиције.

ГЛАС: Која медаља освојена у дресу Србије је најдража?

БИРЧЕВИЋ: Тешко ми се одлучити која је најдража. Прва медаља са Светског првенства у Шпанији је увек посебно драга, било је много успона и падова, али смо на крају показали тимски дух и освојили сребро златног сјаја. Не рачунајући Американце којима нико није могао да парира, Србија је тада била првак остатка света. Ипак, издвојићу олимпијско сребро јер је олимпијада сан сваког спортисте, велики успех је само учешће због тога што је то највећи спортски догађај на свету, а освојити медаљу је нешто посебно.

ГЛАС: Јесте ли задовољни својим играма у Партизану и каква је била сарадња са Александром Џикићем?

БИРЧЕВИЋ: Играма у Партизану морам бити задовољан, али мислим да смо могли да постигнемо много боље резултате да није било несрећног догађаја на Купу Радивоја Кораћа, када смо остали без пола тима. Што се тиче сарадња са Џилетом морам да кажем да је била изванредна, он је врхунски тренер и његови савети су ми много помогли.

ГЛАС: Радили сте са много врхунских тренера у досадашњем току каријере, можете ли издвојити некога чији су Вам савјети највише помогли?

БИРЧЕВИЋ: Где год сам играо имао сам срећу да радим са врхунским тренерима па не могу да се одлучим за једног. Пре свега на моју одлуку да се професионално бавим кошарком утицао је Душан Стевановић, јер сам се раније бавио пливањем и рукометом. Он је мој први тренер и редовно се чујемо, његови савети ми много помажу. Прву праву прилику сам добио код Владе Ђуровића у Металцу, касније је дошао Милован Степандић са којим је такође била одлична сарадња. Наравно, ту је и Мирослав Николић с којим сам провео сјајне три сезоне у Радничком из Крагујевца, а заједно смо и у репрезентацији. 

ГЛАС: Играли сте у Шпанији двије године, сада сте у Турској, која лига је по Вама квалитетнија?

БИРЧЕВИЋ: Мислим да је већи квалитет у Турској због тога што сваки тим има велики број страних кошаркаша. Свака екипа има барем шест играча који долазе изван Турске, али у сваком случају лепо је играти у тако јаким лигама као што су ове две.

ГЛАС: С ким се највише дружите од српских играча?

БИРЧЕВИЋ: Не бих некога посебно издвајао, прошле године сам можда највише времена проводио са Огњеном Кузмићем, Бобаном Марјановићем и Стефаном Јовићем.

Партизан велика љубав

ГЛАС: Били сте члан Партизана, могу ли навијачи очекивати Ваш повратак у клуб?

БИРЧЕВИЋ: С обзиром на то да смо сви у породици навијачи Партизана од малих ногу ми је била жеља да заиграм у “црно-белом” дресу. Волео бих се једног дана вратити у најдражи клуб и наставити тамо где сам стао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.