Срђан Кочић, млади кошаркаш из Градишке: Будућност прије европских тимова

Послије четири сезоне у Сарајеву дошло је вријеме за промјену средине. На крају је изабрао Будућност иако су у игри били Бамберг, Капо Д'Орландо, Франкфурт и одлазак на колеџ. Кочић ће у петак одиграти посљедњи меч за Спарсе, јер јуниорска екипа игра финале Кантона Сарајево против Коша. На молбу челних људи Спарса, управа Будућности дозволила је 18-годишњаку да одигра још тај меч.

- Узбуђен сам, али су ми помијешане емоције. Стекао сам доста пријатеља у Сарајеву, живио сам са Едом Прелџићем (братом турског репрезентативца Емира Прелџића) и тешко ми је да се растанем с њима. Одлазак у Подгорицу је мој избор и самим тим је срећа доминантна због новог изазова. Већ сам био тамо, тренирао четири дана са екипом и упознао тренера, саиграче и организацију. Био сам смјештен у хотелу који држи предсједник Драган Бокан, а требало би да добијем свој стан. Разговарао сам са Александром Џикићем, рекао ми је да рачуна на мене за утакмице АБА лиге иако је на почетку преговора прича била да ће ме послати на позајмицу у Ловћен, који игра другу АБА лигу - рекао је Кочић.

Градишчанин има одличне физичке карактеристике, висок је 201 центиметар и може да покрије више позиција, а примарно је двојка. Управо тај његов потенцијал свидио се људима у Будућности. У претходном периоду значајно је напредовао у Спарсима који су познати по добром раду са млађим категоријама.

- Будућност је на вишем нивоу, највише ми се свидио Никола Ивановић, а ту је, наравно, и наш земљак Немања Гордић. Џикић је на моменте строг, али углавном насмијан и спреман за шалу. Веома сам задовољан својим напретком, док у посљедње вријеме највише пажње поклањам шуту, а потребно је да порадим на физици - додао је Кочић.

Кошарку је почео да игра у Топ баскету из Нове Тополе да би са кадетском селекцијом БиХ постао европски шампион. Није полетио послије успјеха, што се не може рећи за све чланове те генерације.

- Злато ми је дало додатни мотив, неки су промијенили понашање, али нисам међу њима. Нисам био неки много важан играч и користио сам минуте на најбољи начин. Успјех у Литванији представља велико искуство - рекао је млади кошаркаш.

Крајем новембра напунио је 18 година, али није имао времена да обиљежи пунољетство.

- Био сам неплански код куће како бих предао захтјев за добијање личне карте. Видио сам се са пријатељима и обећао им прославу чим будем био слободан - истакао је Кочић.

Период неиграња

Иза Кочића је тежак период, јер два и по мјесеца уопште није играо за Спарсе док није ријешен његов статус, односно док није склопљен договор о преласку у Будућност.

- Нисам играо утакмице, само сам тренирао. Било је изузетно тешко, али сам пребродио проблеме - рекао је Кочић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.