Срђан Граховац, фудбалер Астане: Лига шампиона коцкица која фали

Фудбалер Астане Срђан Граховац искрчио је пут до фудбалске елите, још сања Лигу шампиона, али и она ће доћи једног дана. Када је прелазио из Борца у Рапид није био свјестан колики је корак направио. Из ове перспективе многе ствари су му јасније и док би се многи задовољили тренутним успјехом Граховац стреми вишим циљевима.

- Човјек мора бити задовољан оним што има, није срећан ко има пуно него коме је доста мало. Не смијеш се ограничавати, нормално да и даље сањам. Ипак, природно је да желите корак напријед, виши ниво. У мом случају то је Лига шампиона, два пута сам био веома близу па се надам трећој срећи - почео је причу Граховац за "Глас Српске".

Статистички је имао најбољу сезону у досадашњој каријери, постигао је осам голова и са још три асистенције погурао Астану до четврте узастопне титуле и историјског проласка групе у Лиги Европе.

- Играмо са два задња везна, комфорније се осјећам као осмица у тој улози са слободом и креацијом. Волим кад имам простора, другачије су ме видјели у Рапиду и тражили да играм дефанзивније. Мораш се прилагодити захтјевима тренера, на ту способност се гледа као на квалитет. Постоје играчи који су искључиви, али тактички сам обучен  захваљујући тренерима из млађих категорија који су стављали акценат на тај сегмент - додао је Граховац.

Код куће је до 10. јануара, а онда одлази на припреме у Дубаи. Казахстан има другачији календар такмичења, сезону су завршили прошлог мјесеца, а прве наредне утакмице биће европске против лисабонског Спортинга.

- Фаворити су, али смо показали да можемо да играмо са сваким. Долазе из такмичарског ритма, док ће нама то бити прве утакмице из припрема што је минус. Нисмо импресионирани великим ривалима, то је можда бољка осталих клубова са истока, јер имају комплекс па су губили утакмице у свлачионици - рекао је 25-годишњи Бањалучанин.

Никад није пристајао на компромисе, без респекта је улазио у сваки дуел без обзира ко је са супротне стране. Играо је против највећих играча и ни пред ким није устукнуо.

-  Васпитан сам тако да никоме прије утакмице нећу признати да је бољи. Увијек се водим размишљањем да сам бољи од противника и да ћу то показати. Велике утакмице за мене су само већа сцена, након њиховог завршетка схватио сам да је то награда за сав досадашњи рад. Никад нисам посумњао у успјех, када сам кренуо овим путем људи су забринуто питали да ли сам сигуран. Фудбал је моје опредјељење и логичан избор тако да нисам оставио простор за неуспјех. Био сам вуковац у основној школи, врло добар у средњој, јер је фудбал већ тада узео маха. Није ми жао што нисам наставио школовање, јер сам се видио само у фудбалу. Исто је што се тиче одрицања, то је начин живота - рекао је Граховац.

Астана је направила искорак, константно је у Европи, а јачају и остали клубови из источне Европе.

- Првенство Казахстана је специфично, има шест-седам јаких екипа и улажу доста новца. Неколико клубова кубури са инфраструктуром, на такве ствари нисам навикао у Аустрији, али ко прође Премијер лигу БиХ може да игра било гдје на свијету. Фудбал је тамо у експанзији, мора доста ствари да се поклопи за резултат. Није довољан новац, хемија је пресудна, тражи се континуитет и искуство. Каират је улагао више од мог клуба, али је Астана доминантна - изјавио је Граховац.

Прелијепе три године провео је у Рапиду. Беч је савршен град за живот, а и фудбалски је све било на врхунском нивоу. Када се осврне уназад, схвата да је одлазак из Борца у Рапид био екстреман потез.

- Направио сам трокорак, Рапид је велики клуб. Људи многе ствари схватају здраво за готово. Изузетно је тешко направити нешто из наше лиге. Када сам стигао нисам био импресиониран, јер сам сматрао да ми је ту мјесто. Требало је времена да се прилагодим, на почетку сам добијао шансу, али се нисам наиграо. Није било лако док нисам научио језик, јер нисам као овдје имао наших играча. Беч је чудо, међу два најбоља града по квалитету живота. Сестра је тада била на мастер студијама па смо били заједно - рекао је Граховац.

Бивши фудбалер Борца увидио је разлику у менталитету.

- Порази се вани другачије подносе. Најтеже су ми падали у Борцу, јер је то мој клуб. Германска подручја су другачија, некад неуспјех не прихватам лако, а они сви насмијани на тренингу. Нови дан гледају као нову шансу. Не свиђа ми се код нас што се не поштују бивши играчи. Брзо се све заборавља, али ја држим до тих ствари. Изузетно сам захвалан Владану Грујићу, Дарку Малетићу и осталим момцима. Цијеним како су ме третирали, од сваког сам нешто научио и васпитан сам тако.  Да је фудбал само љубав играо бих цијели живот у Борцу, опет кажем да је то најљепши дио моје каријере - закључио је Граховац.

Футуристички град

Астана је невјероватан град, саграђен буквално ни из чега, али су тренутно температуре ниске.

- Астана је футуристички град, на све стране се гради. Зими је хладно, али тада не будемо тамо. Отишао сам 20. новембра, и нема ме до марта. Држимо се заједно нас петорица Балканаца, немам осјећај да сам далеко. Ту су два наша момка који раде као шефови кухиња, испуњавају нам жеље када се пожелимо домаће хране - рекао је Бањалучанин.

Без шансе у репрезентацији

Кроз омладинске категорије био је капитен свих селекција репрезентације БиХ. У посљедње вријеме није добијао позив у А селекцију.

- Морао сам сачекати на деби, многи саиграчи из млађих селекција заиграли су прије мене. Нисам добио праву шансу, али никад се не зна шта носи сутра - рекао је Граховац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.