Спортска икона града на Врбасу

Спортска икона града на Врбасу 06.09.2018 13:29 | Дарко Пашагић

Бањалука - И када су многи очекивали да ће одустати, и када је он био спреман да то учини, то се није десило већ се вратио у ринг још јачи и тврдоглавији, постао је оно што нико није - највећи међу највећима. Легенда, који је то био и који ће то заувијек бити.

Овако је причу о Маријану Бенешу започео олимпијски шампион из Минхена 1972. године и клупски првак Европе са Рукометним клубом Борац 1976. године, Милорад Каралић, који је као и други спортисти и спортски радници Бањалуке још у шоку због смрти спортске иконе града на Врбасу.

- Било је то 1976. године за вријеме Олимпијских игара у Монтреалу. Нажалост због тренинга нисам гледао Бенешов меч против Педра Гамара из Венецуеле, који је неколико дана касније освојио сребрну медаљу. Били смо у хотелу у Олимпијском селу смјештени на истом спрату и када сам га видио по повратку са меча изгледао је очајно. Био је толико разочаран због пораза и само је кратко рекао: “Убио ме је, престајем боксовати, никада више нећу ући у ринг”. Сви смо нашли ту око њега, бодрили га и нашли му се при руци. Наравно, вратио се у ринг и то професионални и постао шампион Старог континента, постао је оно што је одувијек био, највећи - са сјетом се присјетио Каралић догађаја из Канаде од прије 42 године.

Њих двојица су се упознали још 1967. године када је Бенеш као 16-годишњак дошао у Бањалуку.

- Већина спортиста је тада тренирала на Стадиону спортских игара, а послије рукометаша тренинг су имали боксери. Тада ми је пришао Бенеш, који је био још голобради дјечак и упитао: “Шта мислиш, да ли ћу бити добар боксер?”. Одговорио сам му: “Све зависи од тебе. Ако будеш вриједно радио бићеш”. Прихватио је моје савјете и постао истински шампион - додао је Каралић.

Рекордерка по броју наступа за кошаркашку репрезентацију Југославије, сребрна са Олимпијских игара у Сеулу 1988. и вицешампионка свијета из Куала Лумпура 1990. године, Слађана Голић потресена је смрћу свог великог пријатеља.

- Дружили смо се дуги низ година, имали чак специфичан начин поздрављања и тешко ми је да прихватим да га више нема. Наше посљедње виђење било је прошле године, када му је здравствено стање већ било видно погоршано. Већ тада је веома тешко говорио, а на ухо ми је прошапутао да наставим да будем добра и да будем онаква каква сам била цијели живот. Нисам ни слутила да су то његове посљедње ријечи упућене мени. Само онај ко га није познавао можда га је сматрао грубијаном, а он је био јак само физички. Имао је велико срце и меку душу те неку чудну харизму, која га је одвајала од свих нас осталих бањалучких спортиста - нагласила је Голићева.

Доктор Драган Данелишен дуги низ година је био клупски љекар Славије, а касније и Бенешов љекар на његовим професионалним наступима. Година је то дружење прерасло у велико и нераскидиво пријатељство, а популарни Шишан је видно потресен Бенешевом смрћу.

- Од малих ногу предао се спорту и бокс је био једино што га је истински интересовало. Једноставно бокс је био његов живот - нагласио је Данелишен.

По његовим ријечима био је страшно везан за творца моћне Славије покојног Средоју Зекановића, који га је као још голобрадог дјечака из Тузле довео у Бањалуку.

- Ако ми је каснио авион звао је распитивао се да ли долазим. Уважавао је Средојине и моје сугестије, иако се можда са њима некада није ни слагао. Његова скромност и непосредност били су фасцинантни. Имао је добронамјерну, малтене дјетињасту фацу, тако да из његовог лика није зрачила агресивност и злоћа. Било му је јако стало до имиџа и настојао је да увијек буде у тренду са одјећом, обућом, спортском опремом, али и фризуром. Гледао се стално у огледало и јако му је било стало да на све остави добар утисак, што је био његов највећи адут у друштву, Не може се рећи да је то било нарцисоидно понашање, већ је, имам утисак, увијек био једно уредно “ђаче” које жели да у најљепшем свјетлу прикаже пред осталима - наставио је Данелишен.

Не слаже се са тим да је био фајтер, како су Бенеша многи називали.

- Увијек је пред мечеве сам у глави правио тактику, ритам и сценарио када, гдје и како. Увијек је одговорно излазио на ринг. Никада није безглаво јуришао на ринг, већ је све то плански разрађивао. Његово најјаче оружје био је његов коефицијент интелигенције, који је био јако висок. Иза њега остају бројне незаборавне успомене и надам се да ћемо га се сви достојно сјећати - додао је Данелишен.

Радојичић

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, изјавио је да би једна од улица највећег града Српске требало да понесе назив по Бенешу. Објаснио је да према процедури та иницијатива мора бити упућена градској комисији за називе улица, коју чине историчари и стручњаци разних профила у чијој је надлежности да одлучују о томе и обавијесте Скупштину.

- Сматрам да су створени услови за то и да то треба урадити - рекао је Радојичић.

Најавио је да ће град Бањалука, у договору са породицом преминулог Бенеша, у петак у Културном центру Бански двор у 11 часова организовати комеморацију поводом његове смрти, а сахрана ће бити обављена истог дана на гробљу “Свети Марко” у Бањалуци од 14 часова.

Популарност

Гдје год се појављивао Бенеш је својом популарношћу привлачио велику пажњу, било да се ради у простору бивше Југославије или Европе.

- Једном смо боравили у једном од најпознатијих париских хотела “Конкорд ла Фајету”, гдје су своје слободно вријеме проводили најпознатији француски глумци. Сви су они били иконе тог времена, али су са нама провели незаборавно вече у једноставном дружењу и све вријеме су у Бенеша гледали као у идола - рекао је Драган Данелишен.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица