Симбол Југославије отишао у легенду

Симбол Југославије отишао у легенду 05.09.2018 12:21 | Дарко Пашагић

Бањалука - Један од највећих симбола бивше Југославије, прослављени боксер Маријан Бенеш преминуо је јуче у Бањалуци у 67. години послије дуге и тешке болести.

Био је један од ријетких људи које је обожавала цијела бивша држава и многи га сматрају највећим боксером Југославије, али и човјеком племените душе и великог срца. Рођен је у Београду 11. јуна 1951. године, одрастао је у Тузли, а његова челична песница у Бањалуку га је довела 1967, када је имао 16 година. Потписао је за Боксерски клуб Славија и у њему остао током читаве аматерске каријере. За то вријеме био је девет пута првак БиХ, четири пута шампион Југославије и  најбољи на великом броју међународних турнира и ревија. На Европском аматерском првенству у боксу одржаном 1973. године у Београду освојио је титулу шампиона Европе у лако-велтер категорији. Те године је проглашен за спортисту године у избору дневног спортског листа “Спорт”, као и у избору тадашњег “Гласа”, гдје је био најбољи међу спортистима Босанске Крајине.

Убрзо послије овог успјеха Бенеш је добио хепатитис, међутим за њега то није значило крај боксерске каријере. Изузетно тврдоглав и привржен боксу, одлучио се за наставак каријере. Учествовао је на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу, али је испао послије друге рунде такмичења. У професионалце је прешао 1977. године и веома брзо стигао у сам врх европског професионалног бокса.

Највећи успјех у каријери остварио је 17. марта 1979. године пред препуним “Бориком” када је освојио титулу професионалног европског шампиона у ЕБУ верзији, нокаутиравши свог противника Француза Жилбера Коена у четвртој рунди. Титулу професионалног првака је успјешно одбранио четири пута и на крају ју је изгубио на поене 1980. године од ВБА шампиона Ајуба Калуле у Данској.

Тешка повреда ока успјела је оно што жутица није могла и окончала је Бенешову боксерску каријеру. Не зна се тачно из ког меча је ова повреда произашла, по некима 1983. године у мечу против Луиса Минчила, по другима, Бенеш је ову повреду вукао још од 1979. године, од борбе против Сандија Тореса у Зеници. Током каријере имао је небројено много повреда, а за неке од њих се зна, па је 26 пута ломио кости на различитим мјестима. Повреде гласних жица су касније узроковале да његов говор постане тих и спор.

Био је поп икона бивше Југославије, у рингу је доказао колико може, а као мали је научио да свира клавир и виолину, касније флауту и хармонику, писао је поезију и показао свијету да људи из ринга нису само боксери, већ и много, много више.

У каријери је имао 299 мечева, 272 завршио је побједом, изгубио 16, а 11 је завршено без одлуке. Бенеш је имао укупно 39 професионалних мечева, од којих је 32 пута из ринга изашао као побједник. Нокаутом је завршио 21 меч, а шест је изгубио (три нокаутом) и један меч је боксовао неријешено. Мјесто и датум сахране биће накнадно објављени.

Прича о мени

Маријан Бенеш имао је умјетничку душу. Писао је пјесме, а дио његове пјесме “Прича о мени” најбоље потврђује све људске и спортске квалитете великог шампиона.

“Спорт ме научио да лако се не предајем

Да част и понос баш ни за шта не дам

Ко не умије да губи ни побиједит' неће

А и у поразу су и побједе од неба веће...”

Политика

Маријан Бенеш о политици никад није говорио. Ни кад су сви они који су до јуче били титовци од главе до пете почели да се утркују ко ће га више оцрнити и изрећи најгнусније лажи. Присјећајући се свега онога што је доживио и проживио у Југославији за Титовог времена, сјео је и написао пјесму о Титу и назвао је “Не псуј ми Тита”:

Не псуј ми Тита и његово вријеме

Не криви њега за своје проблеме

За тежак живот данас најмање је крив

Друкчије би било да је Стари жив.

Не псуј ми Тита ни његово вријеме

Не криви њега што је проклијало сјеме

мржње скривене у срцима фашиста

скривено под маскама и неких комуниста.

Не псуј ми Тита и његово вријеме

Не криви њега што ниси издржао бреме

Што је све народе спајало у сродство

и сам си га називао братство и јединство.

Не псуј ми Тита и његово вријеме

Осмијехом је могао планину да покрене

Никада се друже неће живјет боље

Кад Тита споменеш, скини капу доље.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица