Савић у Кини као свјетска звијезда

 Савић у Кини као свјетска звијезда 22.12.2017 16:08 | Данијел Радујковић

Бањалука - Кинези су увијек знали на најбољи начин дочекати и угостити свјетски признате спортисте, а тако је било и недавно са највиђенијим кајакашима планете, међу којима је био и Бањалучанин Дарко Савић, који је у најмногољуднијој земљи свијета имао незаборавно искуство.

Велика ствар је била када је Свјетска кајакашка федерација (ICF) позвала Савића да иде у Кину 15 дана, али он није ни слутио какав ће доживљај имати. Свима су познате сцене дочека познатих фудбалера или кошаркаша који оду играти у ову земљу, а нешто слично било је и у случају кајакаша, па Савић кинеску авантуру неће никада заборавити.

- До сада сам само слушао о Кини, гледао на ТВ-у и интернету о њиховој култури, али сада сам уживо остварио контакт. У једном хотелу људи су нас дочекали у народним ношњама, био је велики кордон као да је дошао не знам ко, а на видео-биму су биле ријечи добродошлице. Били смо атракција за људе из малих мјеста који буквално до тада нису видјели никог осим Кинеза. Сваки дан сам се фотографисао са најмање 50 људи, таксисти нам нису хтјели наплатити, појединци су нас снимали на улици... На нас су људи реаговали као када би Лејкерси дошли у "Борик", такав сам имао утисак. Трке је преносила национална телевизија, а људи из Пекинга, који је далеко, причали су да су нас гледали - почео је причу Савић.

Пробио лед гдје је најтеже

Трке и тренинзи на ријекама Јангцекјанг (трећа најдужа на свијету) и Салвен били су неописиво искуство. Оно што је видио на ове двије ријеке било је фасцинантно.

- Прво смо веслали маратон на Јангцекјангу. Одушевила нас је, баш је велика је, широка, али није опасна. Друге седмице ишли смо на Салвен и то је најјача вода на којој сам био и коју сам видио. Мислим да између сваког брзака нема ни 30 метара мирног, ријека је баш дивља и на сваком брзаку можеш организовати такмичење. Врхунски је, али код њих нико не весла на тим мјестима. Када дођемо на неку дестинацију, кинески такмичари чекају нас да се први спустимо, нисам вјеровао да људи нису возили на таквој ријеци. Када смо стигли на познати "Тигров скок" (Tiger jump), нико неће да се спусти. Имају четири брзака, а на прва два је немогуће возити. Тројица Словенаца и ја направили смо балкански састанак, узели пластичне чамце за ту воду и спустили се низ брзак. Око 6.000 мјештана је дошло то да види. Када смо изашли на цесту, 500 њих је дошло да се слика, били смо као национални хероји. Одушевило ме је то, јер кајак није такав спорт. Снимала је национална телевизија, а када смо ми прошли, онда су сви ишли. Када смо возили маратон 15 километара, није било нимало празне обале да није било људи и сви навијају - додао је Савић.

"Ко то тамо пева"

Током 15 дана боравка у Кини Савић и остатак друштва пропутовали су километре по разним путевима, спавали у неколико хотела, што је било врло напорно.

- Прве седмице смо били у једом хотелу, а онда смо направили 1.000 километара до другог града и сада ме боле леђа од путовања. Имали смо неки минибус, отприлике као из филма "Ко то тамо пева". Носили смо сви много ствари које су биле између нас. Када је пауза, било је прескакање преко кофера и опреме. Возили смо се по седам сати од једног до другог мјеста по дивљини какву нисам видио. Ту као да је вријеме стало седамдесетих. Пут је као код нас када идеш кроз кањон, само што је 80 одсто макадама, а тек нешто мало асфалта. Дођемо у маркет, гледаш ствари, не знаш шта је. Били смо у чуду. Сва та мала мјеста имају нешто своје и треба видјети, само што је то Кина па је једно мјесто доста удаљено од другог. Дан је почињао у седам, па онда доручкујемо и крећемо. У друго мјесто дођемо у три-четири сата, одрадимо тренинг, па спавање и ревијална трка сутра и онда послије трке сједаш у бус и до навече путујемо у други хотел. Друга седмица је била баш напорна - истакао је Савић.

Нема јела без риже

Чини се да би Савић у Кини могао да се навикне на све, осим на храну. Специфични зачини и увијек присутна рижа је нешто на шта се врхунски спортисти тешко навикавају.

- Како пуно тренирам, тражи се много више хране и калорија, тако да сам очекивао да ће нам то омогућити, али они су нам сервирали као за себе. Главна намирница је рижа, али било је ту још милион ставки, што је њима специјалитет, али ми то не можемо јести. Или је ружно, или љуто или ружно изгледа па и не пробаш. Има доста пилетине, али нема комада, она је исјецкана, фаширана и помијешана са нечим. Са храном је био велики проблем, а послије неколико дана сам "пребацио" да једем рижу и то је то. Имали смо тренинге за маратоне по 15-20 километара, прво што ти се тражи је шећер, па воће, сок, нешто хладно. Они нам сервирају врућ сок, када сам тражио обичну хладну воду, гледали су ме чудно. За сваку ситницу мораш људима објашњавати. Имају неких сокова, али су ружни. Обрадовао сам се ђусу, али када сам сипао, видим чаша магли, јер је топао сок. Не бих се могао навикнути на то, дуго би ми требало - рекао је Савић.

Експедиција из Европе на једном ручку имала је занимљиво друштво.

- Док смо ишли на ручак у једној регији близу Тибета видјели смо жене како черупају пилиће насред улице. Шалили смо се да их спремају за нас и тако је било. Дошли смо до касарне гдје је био организован ручак, а када смо сјели, видјели смо прави примјер дисциплине. Стигли су војници у колони један за другим, понашајући се сви као један - додао је Савић.

Буџет 1,5 милиона долара

Кинези нису жалили новац за овај догађај, а организацију су радили професионалци који немају везе са кајаком, већ имају искуства у организацији великих догађаја. Најбољи свјетски кајакаши су се додатно зближили, а наградни фонд је био велики, тако да се Савић вратио задовољан након освојене бронзане медаље у дисциплини класик.

- Без претјеривања, ово ми је једна од дражих медаља. Стварно није мала ствар, дошло је нас десет да се боримо између себе, а ту су и Кинези који нису лоши. Сада ме сви гледају другачије. Новчане награде су биле велике, мислим да нема трке на свијету на којој је толики наградни фонд. Ово је била проба Кинеза да виде како то иде на интернационалном нивоу, ICF је био покровитељ, сви су одушевљени - закључио је кајакаш Врбаса м:тел.

Напад на Токио

Дарка Савића идуће године очекују наступи на Свјетском првенству на дивљим водама у Швајцарској и Европско првенство на мирним водама у Београду. Сва ова такмичења и припреме биће подређени борби за наступ на Олимпијским играма које су на програму 2018. године у Токију.

- Тешко је код нас планирати неку већу будућност у спорту, али желим да дам максимум. Добро сам утабао стазу ка томе, имам сарадњу са Србијом за припреме. Већ 3. јануара идем на скијашко трчање на Планицу. То ми је јако добро због кондиције, јер има доста сличних покрета као у веслању. Када сам прије двије године имао такве припреме, имао сам најбоље резултате и сада то очекујем - казао је Дарко.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица