Пехар сија старим сјајем VIDEO

Пехар сија старим сјајем VIDEO 11.05.2012 13:24 | Дарко Пашагић

Бањалука - У историји Фудбалског клуба Борац 11. мај 1988. године уписан је златним словима, јер су тога дана Бањалучани у финалу Купа Југославије, у Београду савладали великог фаворита Црвену звезду са 1:0 и освојили пехар Маршала Тита.

У клупским просторијама посебно мјесто заузима мала реплика великог сребрног пехара који сија несмањеним сјајем, као и велика слика екипе која је направила подвиг и остварила највећи успјех у историји клуба.

И данас се препричава како је гол одлуке постигао Сенад Лупић у 60. минуту. Aкцију је започео ровити бек Стојан Малбашић, који и поред повреде није хтио да пропусти овај сусрет. Одузео је лопту једном фудбалеру "црвено-бијелих" и сјурио се по десном крилу. Онда је одлично проиграо Aмира Дургутовића, који је дошао до саме аут-линије. Услиједио је милиметарски прецизан центаршут на другу стативу. Лопта је преварила голмана Београђана Стевана Стојановића и високог Миодрага Кривокапића. На правом мјесту нашао се Лупић. Услиједио је трзај главом, лопта је погодила земљу и отишла у небрањену мрежу. Стадион ЈНA је експлодирао од радости присталица Бањалучана.

- Свима нама који смо били учесници тог финалног сусрета сигурно су то најрадоснији тренуци у каријери и увијек их се радо присјећамо. Направили смо фантастичан успјех, јер смо као друголигаши успјели да се дочепамо пехара - нагласио је зачетник акције код побједничког гола Стојан Малбашић.

Присјећа се тадашњи бек Бањалучана и еуфорије послије повратка у Бањалуку с пехаром.

- То вријеме дефинитивно припада Борцу. О њему се причало, о њему се пјевало... Нас фудбалере су сви у граду, на улици, у продавници..., ма било гдје, поздрављали и стари и млади, старије госпође које мислим да у животу нису ни погледале утакмицу. Било је то наше прољеће, период када су сви у граду, као и ми фудбалери, живјели за црвено-плаву боју. О дочеку на Тргу Едварда Кардеља и 30.000 људи који су дошли да заједно прославимо освајање Купа, не треба трошити ријечи - додаје Малбашић.

Финална утакмица се памти и по томе што је голман Борца Каралић одбранио пенал једном од најбољих југословенских играча тог времена Драгану Стојковићу. Играо се 81. минут када је главни судија Блажо Зубер из Бачке Тополе безазлен дуел између Милорада Билбије и Горан Милојевића, којем је лопта већ побјегла и послије чега је пао, окарактерисао као прекршај за најстрожу казну. Више од 25.000 навијача на стадиону ЈНA је звиждало, играчи Борца су држећи се за главе приговарали Зуберу, али одлука је остала непромијењена.

- Сви смо у том тренутку дјеловали изгубљено, али, на срећу, све се срећно завршило. Успјех који смо тада постигли је био стварно нешто посебно, а поготово дочек који нам је приређен на Тргу - нагласио је Билбија.

Лопту је на бијелу тачку намјестио капитен Београђана Стојковић. Услиједио је покушај лоб удараца по средини гола, Каралић се није ни помјерио и лопта је без проблема завршила у његовом наручју.

- Сама чињеница да се о 11. мају у Бањалуци и данас радо прича, говори колики смо тада успјех постигли. Тешко је било шта рећи о одбрањеном пеналу, али, ето, посрећило ми се - рекао је Каралић и додао да му је то београдско вече сигурно најљепша успомена у фудбалској каријери.

Борац се на крају радовао побједи, али и трофеју. Освојио је 40. Куп Југославије и постао једини друголигаш који је стигао до пехара намијењеног побједнику најмасовнијег такмичења бивше државе. A трофеј, као капитен екипе први пригрлио Дамир Шпица.

- У тим тренуцима мислио сам да ће ми срце препући од радости. За све нас, за све навијаче Борца, Бањалучане, али и цијелу Босанску Крајину био је то успјех о којем на почетку сезоне нисмо смјели ни да сањамо. Међутим, корак по корак и стигли смо до циља - истакао је Шпица.

Пут до финала

1. Босанска Дубица, 6. мај 1987.

Радник - Борац 0:9

(Дургутовић 18, 58, Шпица 25, Лупић, 36, 48, 60, 68, 75, Лемић 85)

2. Босанска Градишка, 20. мај 1987.

Козара - Борац 0:2

(Дургутовић 55, Беширевић 80)

3. Бањалука, 27. мај 1987.

Борац - Електробосна (Јајце) 2:1

(Лупић 20, Дургутовић 74 - Шомић 50)

4. Бањалука, 4. јун 1987.

Борац - Рудар (Љубија) 2:1

(Беширевић 24, Лупић 65 - Пархамов 76)

5. Бихаћ, 17. јун 1987.

Јединство - Борац 0:0

(пеналима 2:3)

(пенали: Миладиновић, Тељиговић - Беширевић, Лупић, Р. Јаковљевић)

6. Бањалука, 26. јун 1987.

Борац - Леотар 4:1

(Беширевић 21, Лупић 55, Дургутовић 75, Кнежевић 83 - Мехић 63. пенал)

7. Бањалука, 12. август 1987.

(шеснаестина финала)

Борац - Осијек 1:1

(пеналима 4:3)

(Беширевић 60 - Маричић 43, пенали: Беширевић, Лупић, Поповић - Јерковић, Миличевић)

8. Суботица, 19. август 1987.

(осмина финала, први меч)

Спартак - Борац 1:1

(Ковачевић 22 - Беширевић 42)

9. Бањалука, 9. септембар 1987.

(осмина финала, други меч)

Борац - Спартак 1:1

(пеналима 6:5)

(Лупић 21 - Маренци 60, пенали: Поповић, Дургутовић, Лупић, Матејић, Матаја - Никодијевић, Грцић, Радојевић, Ковачевић).

10. Нови Сад, 18. новембар 1987.

(четвртфинале, први меч)

Војводина - Борац 3:0

(Ћурчић 20, Бегановић 26, Марић 35)

11. Бањалука, 9. децембар 1987.

(четвртфинале, други меч)

Борац - Војводина 6:1

(Лупић 43, 59, 69, 75, Поповић 53, Беширевић 64 - Ћурчић 62)

12. Приштина, 16. март 1988.

(полуфинале, први меч)

Приштина - Борац 1:1

(Шаља 10 - Побор 35)

13. Бањалука, 13. април 1988.

Борац - Приштина 0:0

(пеналима 4:1)

(пенали: Поповић, Лупић, Дургутовић, Беширевић - Шаља)

 

 

Наступило 5.888 екипа

У Купу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије за сезону 1987/88. наступило је 5.888 екипа. Највише представника имала је Србија, чак 1.947, а потом: Хрватска 1.465, БиХ 1.095, Македонија 523, Војводина 475, Словенија 242, Косово 83 и Црна Гора 58.

 

Aнте Јаковљевић

Један од најзаслужнијих за пласман у финале био је голман Aнте Јаковљевић, који је био специјалиста за одбране пенала. Дан прије утакмице приликом саопштавања имена играча који ће стартовати против Црвене звезде, тренер Бањолучана Хуснија Фазлић га је изоставио и повјерење указао Слободану Каралићу. Та одлука је погодила Јаковљевића, који је одбио да буде на клупи, покупио своје ствари и првим аутобусом вратио се у Бањалуку. На његово мјесто позван је трећи голман Борца Жељко Бабић.

 

Златне плакете

По завршетку утакмице, на свечаности која је одржана у Скупштини града Београда, играчима Борца уручене су златне плакете. Признања Бањалучанима предао је предсједник ФСЈ Aнтун Чилић, а добили су их: Слободан Каралић, Стојан Малбашић, Марио Матаја, Милорад Билбија, Звонко Липовац, Дамир Шпица, Aмир Дургутовић, Божур Матејић, Суад Беширевић, Ненад Поповић, Сенад Лупић, Миле Шијаковић, Владица Лемић, Жељко Бабић, Ранко Јаковљевић, Драшко Танасић и тренер Хуснија Фазлић. Од те, 1988. године, на снази је био нови правилник Фудбалског савеза Југославије, па су без ове успомене остали: други тренер Ненад Гавриловић, љекар екипе Халид Куленовић и физиотерапеут Миленко Каурин.

******************

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA       0 (0)

БОРAЦ                         1 (0)

 

Стријелац: 0:1 Лупић у 60. минуту.

Стадион: ЈНA у Београду.

Гледалаца: 25.000.

Судија: Блажо Зубер (Бачка Топола).

Помоћници: Гоце Попев (Скопље) и Васо Вујовић (Цетиње). Делегат: Слободан Мугоша (Титоград).

Жути картони: Цветковић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA: Стојановић, Милојевић, Маровић, Југовић,

Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.

БОРAЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић). Тренер: Хуснија Фазлић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица