Никола Поповић за Глас Српске: Од бетонског терена до бронзе на СП

Никола Поповић за Глас Српске:  Од бетонског терена до бронзе на СП 25.08.2014 13:26 | Милан Зубовић

Бањалука - Са кошаркашког терена поред Зеленог моста у Бањалуци, преко Црвене звезде, па до бронзане медаље са репрезентацијом Србије на Свјетском првенству за играче до 17 година овог мјесеца у Дубаију најкраће је описан пут младог кошаркаша Николе Поповића.

Рођени Бањалучанин прешао је занимљив кошаркашки пут у врло кратком временском периоду. Највећи резултат до сада је треће мјесто са селекцијом "орлића" на шампионату у Дубаију. Он и саиграчи доживјели су само један пораз у седам мечева.

- Велики напор и труд уложили смо у свакој утакмици да би дошли до медаље. Ниједна утакмица на шампионату није била иста јер су скоро сви противници имали другачији приступ мечу, али смо успјели све да их надиграмо. Добар скаутинг противничке игре прије почетка дао је резултат и што је најбитније ниједну од њих нисмо потцијенили - изјавио је Поповић.

Ипак у полуфиналу морали су да пруже руку Американцима.

- Имали смо прилику да их избјегнемо у полуфиналу, а то би се десило да смо доживјели пораз у групној фази од Аргентине. Међутим, ни у једном тренутку нико од нас то није ни помислио. Одлично смо одиграли прво полувријеме па чак и водили послије 20 минута. Ипак, у наставку сусрета они су показали класу и сасвим заслужено побиједили. Имају много боље физичке предиспозиције, доминантнији су и једноставно су нас надскакали. Истина је да смо били тактички јачи, али они су добрим скоковима у нападу обезбјеђивали себи по два или три напада заредом - рекао је Поповић који је висок 209 центиметара и игра на позицији крилног центра.

У борби за треће мјесто поражена је Шпанија која је на шампионату до 16 година прошле године била боља од Србије.

- Реванширали смо им се за тај пораз и то је била велика жеља многих мојих саиграча који су тада доживјели пораз. Нисам био члан те генерације која је изгубила утакмицу тројком у посљедњој секунди, али смо им сада вратили. Послије тога услиједило је велико славље пошто смо остварили значајан резултат. Шпанци имају врло добру екипу са неколико играча који су у стању да доста добро пробијају одбрану и улазе под кош. Уз то имају одличан шут за три поена  - додао је Поповић који је у шест одиграних утакмица на шампионату просјечно биљежио 7,3 поена, 4,7 скокова и 1,3 асистенције за 12 минута на паркету уз просјечан индекс успјешности 12,7.

Њему је ово уједно био и дебитантски наступ у репрезентацији Србије.

- Позиву селектора Вање Гуше нисам се надао. Одиграо сам кадетску лигу Србије са Црвеном звездом и евидентно је да су моје добре партије некоме запале за око чим су ме звали. Вјерујем да сам испунио очекивања - казао је Поповић који је био само један од шесторице играча који су у национални тим дошли из редова београдских "црвено-бијелих".

Његов одлазак у редове београдског великана био је доста случајан, а открио га је менаџер док је он играо кошарку на бетонском терену поред бањалучког Зеленог моста.

- Једног дана био сам на терену, играо баскет са друштвом, а затим сам шутирао на кош када је наишао човјек који се представио као менаџер и желио је да разговара са мном. Позвао сам оца и њих двојица су затим попричали. Тај менаџер ме замолио да шутирам на кош и одиграм још неколико потеза. Када сам то урадио он је оцу и мени рекао да ће ме одвести у Звезду. Испрва ми је то било доста чудно, али смо брзо успоставили контакт и отишао сам у Београд - казао је млади Бањалучанин рођен 19. јула 1997. године

Контролне тренинге у главном граду Србије одрадио је код Слободана Клипе који тренира јуниорски тим Црвене звезде и има улогу координатора за све омладинске селекције у клубу.

- Клипа ме је довео у тим. Тамо сам дошао на његов позив и тродневну пробу коју сам прошао. Прво сам отишао у септембру прије двије године, али тада сам већ закаснио пошто је тим био формиран, а и школа је почела да би Клипа инсистирао да поново дођем у јануару што сам и урадио. Послије тога сам остао и од сљедеће сезоне управо ће ми Клипа бити тренер у јуниорима. Он је најзаслужнији за мој долазак у Црвену звезду и највише сам напредовао радећи са њим. Морам и то рећи да у клубу имам идеалне услове за развој, рад и учење - истакао је Поповић.

Као и сваки млади кошаркаш тако и Никола има жељу да заигра у најјачој лиги на свијету.

- Прво бих волио да заиграм за сениорски тим Звезде јер је то клуб за који навијам и који волим. Планирам да једног дана изађем и на драфт јер је НБА лига моја велика жеља у којој бих волио да заиграм за Индијана Пејсерсе. Они ми дјелују као једна од најбољих екипа на свијету са најбољим играчима. Осим Звезде у Европи ме не интересују много други клубови док се једино истиче ЦСКА из Москве - закључио је Поповић.

Учинак на СП

12 - минута у игри

7,3 - поена

4,7 - скокова

1,3 - асистенције

 

Глишић

Један од најбољих Николиних другова из репрезентације, такође Бањалучанин, Милош Глишић који није имао среће да буде дио бронзаног тима.

- На посљедњем тренингу пред сами полазак на првенство Милош се повриједио и свима је било веома жао што неће ићи са нама. Ову медаљу посветили смо нашем саиграчу који није имао среће да буде дио тима који је стигао до бронзе. Он је уједно један од мојих најбољих другова

 

Дубаи

У лијепом сјећању остаће му и град у којем се одржало СП, а то је Дубаи у Уједињеним Арапским Емиратима.

- Осим бронзане медаље и великог славља у посебном сјећању остаће ми Дубаи. То је невјероватан град и сви они излети које смо имали док смо били тамо. То је нешто посебно на свијету и треба га доживјети - казао је Поповић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица