Никола Марић завршио одисеју у Андори: Тражим клуб у којем ћу играти

  Никола Марић завршио одисеју у Андори: Тражим клуб у којем ћу играти 15.01.2018 19:03 | Милан Зубовић

Требиње - Незадовољан малом минутажом у Андори, млади кошаркаш из Требиња Никола Марић раскинуо је уговор са екипом из истоимене државице између Шпаније и Француске, па је новогодишње и божићне празнике провео у родном граду.

Иако је тренутно без клуба, понуда има, углавном из иностранства, али ће их добро извагати јер каже да више не жели да сједи на клупи.

- Нуде ми да играм у иностранству, али бих озбиљно размислио уколико се појави неки озбиљан клуб из региона. Генерално, није ми толико битно гдје ћу играти, само да добијем адекватну минутажу, а и та екипа би требало да има неки план рада и да се бори за неки циљ - изјавио је Марић.

Са осам година почео је тренирати, да би га са само 14 спортски пут одвео у Шпанију послије једног турнира у Бијељини, гдје су га примијетили скаути, па се слободно може назвати шпанским ђаком јер је тамо много тога научио.

- Почео сам код Чедомира Шотре, а након двије-три године наставио код Дражена Шегрта. Услиједили су турнири, па су ме у Бијељини примијетили скаути из Словеније, Србије и Шпаније и почели се јављати родитељима, а онда смо се одлучили за Шпанију. Стигао сам у Хувентуд из Бадалоне, гдје сам провео по једну кадетску и јуниорску сезону. Ту сам имао успјеха јер смо прве сезоне стигли до трећег мјеста у шампионату, док смо идуће постали вицешампиони јер смо поражени од Реала. Затим сам прешао у Феунлабраду, гдје сам одрадио другу јуниорску годину и играо трећу лигу Шпаније. Иако сам имао уговор на једну плус једну годину, мислио сам да је боље да пређем у Андору, гдје бих играо за другу екипу и полако пришао првом тиму. То се и десило на почетку, када сам добијао по неколико минута, а заиграо сам у плеј-офу против Реал Мадрида - истакао је Марић.

Велики успјех клуба те сезоне коштао је младог Требињца мјеста у екипи.

- Обећали су ми уговор са првом екипом, али након што су били међу осам најбољих у Шпанији и стекли право наступа у Еврокупу, довели су нове играче, а ја сам остао на истом мјесту. Могу да играм на вишем нивоу јер сам тренирао и играо са најјачим тимом и нисам хтио да се враћам у Б екипу. Најгоре је што сам по доласку нових играча добијао све мање шанси и нисам хтио да губим вријеме играјући у четвртој лиги, која није нимало наивна, али сам је прерастао. Разговарао сам са директорима и генералним менаџером, од којих сам тражио да ми дају чисте папире па су ми изашли у сусрет - истакао је Марић.

У Андори није био усамљен јер су у екипи били Владимир Јанковић, Јака Блажич и Оливер Стевић.

- Они су увијек били ту за мене да ми помогну на терену, а Оливер ми је помагао и ван терена. Они су толико добри момци да им се увијек можеш обратити за помоћ и никад те неће оставити на цједилу, а на терену се од њих може много тога научити - казао је Марић.

Крајем 2016. године заиграо је за јуниорску репрезентацију БиХ на Европском првенству у турском Самсуну. Иако је раније био на скенеру Србије, није добио позив па је одлучио да више не чека.

- Три године сам био на камповима младих репрезентација Србије и било је интересовања да играм за Србију, али сам током 2016. одлучио да прихватим позив БиХ, па сам се нашао у тиму на ЕП. Играо сам поприлично добро и тренери су били задовољни, али сам могао боље. Проблем је што током каријере највише играм на крилном центру или понекад на крилу, а у  репрезентацији су ме гурали на центра, гдје се нисам најбоље сналазио јер немам искуства на тој позицији - рекао је Марић.

Град - шопинг центар

Клуб је смјештен у граду од неких 40.000 становника између Шпаније и Француске.

- Ријеч је о малом и лијепом граду који највише личи на шопинг центар. Много је туриста који ту купују јер су порези нижи него у остатку Европе. Чини ми се да је више туриста него домаћег становништва. Снијег често пада јер је високо у планинама, али није нешто посебно хладно и много је топлије него нашим крајевима - казао је Марић.

Језик

Иако је врло млад отишао у Шпанију, брзо се снашао тамо.

- Требала су ми само три-четири мјесеца да савладам шпански језик и одлично се служим њиме, док је у Андори службени језик каталонски, који сам савладао након седам мјесеци. Ипак, у Андори се најчешће прича шпански, тако да ту нема проблема - рекао је Марић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица