Мно­ги до­ла­зе и одла­зе, али Сла­до­је­вић ос­та­је

Ми­лан Зу­бо­вић
Мно­ги до­ла­зе и одла­зе, али Сла­до­је­вић ос­та­је

Мркоњић Град - Изре­ка ка­же да се тре­не­ри ди­је­ле на оне ко­ји су до­би­ли от­каз или ће га до­би­ти, те да сви­ма њима је­дна пу­тни­чка тор­ба уви­јек спа­ко­ва­на сто­ји у хо­дни­ку. Ипак, то не ва­жи за стра­те­га ко­шар­ка­ша Мла­дос­ти.

Го­ран Сла­до­је­вић за­по­че­ће де­ве­ту се­зо­ну на клу­пи еки­пе из Мркоњић Гра­да, по че­му је ре­кор­дер у Ли­ги БиХ и на овом прос­то­ри­ма, ако не ра­чу­на­мо не­ке еки­пе ко­је нас­ту­па­ју у ни­жим по­лу­ама­тер­ским или ама­тер­ским ран­го­ви­ма та­кми­чења. Ис­пред њега је са­мо Ду­шко Ву­јо­ше­вић, ко­ји је де­вет го­ди­на за­ре­дом про­вео на клу­пи Пар­ти­за­на, па та­ко Сла­до­је­вић има при­ли­ку да на кра­ју се­зо­не дос­ти­гне црно­гор­ског стручњака. Ипак, ни­је одмах до­био фун­кци­ју гла­вног тре­не­ра већ је дви­је се­зо­не био по­мо­ћник, та­ко да је у клу­бу пу­ну де­це­ни­ју. За то ври­је­ме је до­че­као мно­ге ру­ко­во­ди­оце, ди­ре­кто­ре, а да не при­ча­мо о игра­чи­ма, али је за­је­дни­чко за све - ис­пра­тио их је и нас­та­вио свој по­сао.

- Био сам асис­тент Зо­ра­ну Шпи­ри­ћу, за­тим је до­шао Бо­бан Јан­ко­вић, ко­ји је одра­дио по­лу­се­зо­ну да би он­да упра­ва ме­не пос­та­ви­ла на мјес­то првог тре­не­ра - при­сје­ћа се Сла­до­је­вић.

Ро­ђен је у Ва­ре­шу 1967. го­ди­не и ко­шар­ку је по­чео да игра у шес­том ра­зре­ду осно­вне шко­ле, а на њего­во опре­дјељење за бављење овим спор­том нај­ви­ше је ути­ца­ла зла­тна ге­не­ра­ци­ја Бо­сне из Са­ра­је­ва.

- Ка­да је Бо­сна пос­та­ла шам­пи­он Евро­пе сви смо по­че­ли да игра­мо ко­шар­ку, што је и би­ло ра­зумљиво, јер су "сту­ден­ти" у том тре­нут­ку би­ли да­ле­ко нај­по­пу­лар­ни­ји тим на овим прос­то­ри­ма, па се на сва­ком ко­ра­ку игра­ла ко­шар­ка. Са Ва­ре­шом сам играо у Ре­пу­бли­чкој ли­ги да би по­сли­је то­га нас­ту­па­ли у ре­ги­онал­ној ли­ги, док сам у Мркоњић Град сти­гао 1993. го­ди­не - ка­зао је Сла­до­је­вић.

Играо је по­зи­ци­ји плеј­меј­ке­ра и је­дну се­зо­ну нас­ту­пао је за клуб из Би­је­лог Поља, по­том се вра­тио у Мла­дост, он­да играо за Гор­цу из Ши­по­ва, да би ка­ри­је­ру за­вршио 2001, ка­да је по­ки­дао Ахи­ло­ву те­ти­ву, баш у дре­су Мркоњића­на. Шан­су на клу­пи до­био је са­свим слу­чај­но.

- На­кон за­вршет­ка ка­ри­је­ре по­чео сам да ра­дим у шум­ском газ­дин­ству, да би ми та­дашњи пред­сје­дник клу­ба Го­ран Ми­ла­но­вић по­ну­дио при­ли­ку да се оку­шам као тре­нер. Ми­слио сам да ће то би­ти не­што крат­ко, али ево ос­тао сам све ове го­ди­не. Ли­је­по је, па не­ка тра­је ко­ли­ко тра­је - ис­та­као је Сла­до­је­вић.

Док је био играч идол му је био не­пре­ва­зи­ђе­ни Мир­за Де­ли­ба­шић, да би по­сли­је то­га во­лио да гле­да ка­ко игра­ју Дра­жен Пе­тро­вић, То­ни Ку­коч, Де­јан Бо­ди­ро­га, Вла­де Ди­вац, Але­ксан­дар Ђор­ђе­вић... док од акти­вних игра­ча по­се­бно ци­је­ни Ми­ло­ша Те­одо­си­ћа. Од тре­не­ра ни­је мо­гао ни­ко­га по­се­бно да из­дво­ји, јер пра­ти рад свих српских стручњака, а као тре­нер ра­дио је са дос­та игра­ча, ме­ђу­тим, тро­ји­цу је по­се­бно ис­та­као.

- То су Ран­ко Ве­ли­ми­ро­вић, Ми­лош Ко­ма­ти­на и Во­јин Сви­лар. И ос­та­ли су би­ли до­бри или бољи ко­шар­ка­ши, ис­то та­ко и људи, али су њих тро­ји­ца ос­та­ви­ла по­се­бан пе­чат у клу­бу и на­прос­то сам ужи­вао ра­де­ћи са њима - на­гла­сио је Сла­до­је­вић.

Тро­фе­ји

Ка­да су у пи­тању тро­фе­ји до њих се не мо­же до­ћи ла­ко, јер су го­ди­на­ма уна­зад у Ре­пу­бли­ци Српској до­ми­ни­ра­ли бањалу­чки Бо­рац, па за­тим Иго­кеа. Ипак, са Мла­дос­ти је осво­јио два Ку­па Ре­пу­бли­ке Српске, што су нај­вре­дни­ји тро­фе­ји у ис­то­ри­ји клу­ба. Игра­ли су не­ко­ли­ко фи­на­ла, док су пет пу­та би­ли по­лу­фи­на­лис­ти плеј-офа Ли­ге БиХ. Сла­до­је­вић је че­ти­ри пу­та био се­ле­ктор ре­пре­зен­та­ци­је Ре­пу­бли­ке Српске на ко­шар­ка­шком Са­бо­ру ко­ји ор­га­ни­зу­је Ко­шар­ка­шки са­вез РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана