Младен Плоскић: Признање за цијели живот

Душан Репија
Младен Плоскић: Признање за цијели живот

Веома ми је драго што сам постао најбољи спортиста Републике Српске за 2011. годину, поносан сам на ово ласкаво признање, које сам заслужио напорним радом и великим одрицањем.

Рекао је ово најбољи спортиста Републике Српске за 2011. годину у 57. Избору "Гласа Српске" Младен Плоскић, јутро послије признања које ће, како сам каже, памтити цијели живот.

- Тешко је да средим утиске послије онакве вечери, која се вјероватно добија само једном у животу. Нисам могао да вјерујем да сам баш ја најбољи у конкуренцији 19 спортиста, који су имали врло запажене резултате ове године - рекао је Плоскић.

* ГЛАС: Поред првог мјеста према одлуци жирија, Плоскић је добио и највише гласова од публике, што је још један доказ да је ове године побиједио баш најбољи. Је ли тако?

ПЛОСКИЋ: Награда од публике можда је чак и дража, јер је то потврда да су људи препознали мој рад и резултате у посљедњих неколико година, а нарочито ове године. Желио бих да захвалим свима који су гласали за мене и да им поручим да ћу се и убудуће трудити да оправдам њихову одлуку да највише гласова дају управо мени. Са друге стране, велика је част када све саме легенде овдашњих простора, које су биле у жирију, одлуче да највише вреднују моје резултате, тако да је и то једно велико задовољство.

* ГЛАС: Колико дуго се бавите каратеом?

ПЛОСКИЋ: Каратеом се бавим од 1995. године, а главни разлог су нинџа филмови, који су вјероватно сваком дјетету у том узрасту врло занимљиви и инспиративни. Носилац сам црног појаса 1. дан, већ осам година, а као главни разлог што нисам полагао за остале дане, јесте што бих готово цијелу годину морао да се посветим тренинзима, а не такмичењима, тако да се још нисам одлучио на овај корак. Такмичења су ми и даље приоритет, а тако ће бити и сљедећих неколико година.

* ГЛАС: Који тренутак у каријери ћете највише памтити?

ПЛОСКИЋ: Без сумње то је тренутак када сам постао првак свијета. Финална борба и град Либерец остаће ми заувијек у сјећању, мада ми ни ово признање неће ништа мање значити. Био сам упоран и нисам одустао када сам два пута поражен у финалу. Рекао бих да је ове године искуство било на мојој страни, да сам научио лекције из пријашњих пораза и коначно освојио толико жељену титулу.

* ГЛАС: Какав је положај каратеа у Републици Српској?

ПЛОСКИЋ: Иако је карате сигурно најтрофејнији спорт на овим просторима, помало смо у запећку када је у питању пажња власти и новца који добијамо да бисмо опстали. Мислим да овај спорт заслужује већа издвајања из буџета, јер је наш рад волонтерски, а у већини случајева новац вадимо из сопствених џепова. Ентузијазам и воља људи који су у каратеу пресуђују да се постижу овакви резултати. Феномен каратеа је помало несхватљив, а мени је драго што је тако, јер свако ко се бави овим спортом искључиво великом жељом и одрицањем, без икакве накнаде, постиже велике успјехе.

* ГЛАС: Који тренер је најзаслужнији за ваше успјехе?

ПЛОСКИЋ: Током ових 16 година од када се бавим каратеом све вријеме сам у свом матичном клубу Слога Хемофарм, а са нама константно ради шест-седам тренера. Било би неозбиљно да издвојим некога од њих, јер су сви заслужни за успјехе које сам постигао. Сваки од њих је у једном периоду моје каријере имао пресудан утицај и сви су заслужни за оно што смо постигли ка­о клуб и појединци. Желио бих да захвалим и људима из Карате савеза Републике Српске, који су ме предложили за најбољег спортисту и који улажу пуно труда и енергије како би нас послали на велика такмичења.

* ГЛАС: Имате ли подршку породице, колико су они заслужни за ваше успјехе?

ПЛОСКИЋ: Породица је посебна прича. Све што сам постигао дугујем њима, увијек су били уз мене, бодрили ме и подржавали у свим одлукама. Желио бих и јавно да им захвалим, за све што су ми пружили и што су ми помогли да испуним свој сан.

* ГЛАС: Који су планови у ближој будућности?

ПЛОСКИћ: Велика жеља ми је да освојим златну медаљу на Европском првенству. До сада сам два пута заузео треће мјесто, тако да ћу у 2012. години све подредити европском првенству у Литванији. Већ сада имам одређен план припрема, иако првенство почиње средином године. Надам се да ћу и са овог такмичења доћи са златом, што би онда било испуњење мог другог великог сна. 

* ГЛАС: Да ли можете поручити малишанима да крену вашим стопама?

ПЛОСКИЋ: Спорт је врло значајан у формирању радних навика, али и здравог живота, стога бих савјетовао дјеци да се укључе у рад неке секције. Није битно да ли је то карате, кошарка, фудбал или неки други спорт, важно је да се дјеца баве одређеним вјештинама које им само могу бити корисне.

"Глас Српске"

* ГЛАС: Колико често читате "Глас Српске"?

ПЛОСКИЋ: Није да вам ласкам, али стварно врло често читам ваше новине. Желио бих да вам захвалим на праћењу домаћег спорта, у чему сте без премца у Републици Српској, али и на гостопримству током ове манифестације.

Факултет

* ГЛАС: Поред успјешне спортске каријере, стигли сте да завршите и факултет.

ПЛОСКИЋ: Успио сам да ускладим све обавезе иако није било лако. Дипломирао сам на Факултету за економију и менаџмент и тренутно се бавим послом комерцијалисте у једном предузећу. Још једна порука дјеци јесте да поред каријере обрате пажњу на образовање, које је подједнако важно у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана