Милан Вуњак: Радујем се побједама и трофејима Борца

Бране Радуловић
Милан Вуњак: Радујем се побједама и трофејима Борца

Прњавор - Некадашњи врхунски бек, а данас рукометни тренер Милан Вуњак (43) надограђује спорт као животно опредјељење, а његов "споменар" је изузетно богат јер га је "исписивао" на рукометним теренима неколико земаља.

Рукометно име стекао је у редовима некадашњег европског шампиона Борца из Бањалуке.

- Почео сам каријеру у Криваји из родних Завидовића. Као јуниор прешао сам у сарајевски Жељезничар и усталио се у првој постави. Почео је рат, што је била прекретница у мом животу. Моја породица се преселила у родни крај моје мајке Виде - Прњавор, а ја у Бањалуку и наравно Борац. Упркос рату и тешким временима за "црвено-плави" дрес и "Борик" вежу ме најљепше успомене. И данас са великом љубављу и жаром пратим резултате Борца. Радујем се сваком његовом тријумфу, а посебно ми је било драго то што је одбранио наслове побједника Купа и шампиона БиХ. Вјерујем да су то наговјештаји повратка на старе стазе славе - прича Вуњак.

Присјећа се да је по доласку у Борац за кратко вријеме обезбиједио позицију у првом саставу, а убрзо је освајао првенство и Куп Републике Српске. Стандардно добра издања донијела су му и капитенску траку у репрезентацији Републике Српске, за коју је добио позив од тадашњег селектора Здравка Рађеновића.

- У мојој генерацији били су и Данијел Шарић, Небојша Голић, Дејан Унчанин и бројна друга, касније позната рукометна имена. Памтим 1994. године када сам се нашао на листи десет најбољих спортиста Републике Српске у акцији "Гласа Српске". Доста тога сам у животу остварио играјући рукомет - присјећа се Вуњак који ових дана одмара у Прњавору.

Одлазак у београдску Црвену звезду спријечен је високим обештећењем, које су тражили Бањалучани, али је бар одиграо неколико мечева, незваничног карактера, за "црвено-бијеле". Кад му је већ ускраћена та жеља, упутио се у Словенију, у редове тамошњег прволигаша Фруктала из Ајдовшчине, гдје је играо заједно са надалеко чувеним голманом Златаном Арнаутовићем из Бањалуке. Тамо, у "дежели" стигао је до другог стријелца шампионата.

Оставио је дубок траг у словеначком рукомету, баш као и на наредној својој спортској станици, у аустријском Инзбруку, гдје је, носећи дрес Хит Тирола, постигао више од 1.000 голова, па је стекао звање клупског рекордера свих времена.

- Из тог времена посебно памтим мечеве у Купу IHF, против Сијудад Реала, за који је играо Талант Душебајев,  једно од највећих свјетских имена свих времена. У сјећању наравно остају и мечеви против њемачког Лемга, али и још неких европских састава - каже Вуњак.

Из Аустрије је отишао у Италију, гдје је био члан шампионских генерација Прата и Болзана. Активно је наступао до 2010. године. Претходно је завршио у Словенији тренерску ITF Академију, па се отиснуо у тренерске воде. Прошле године вратио се у Аустрију, гдје је преузео кормило друголигаша из Брука, с намјером да га врати у најквалитетнију лигу те земље.

- Тијелом сам тамо, а срцем у Републици Српској гдје ми живи породица. Пратим дешавања у свим спортовима. Знам и да у мом Прњавору дјелује РК Слога и спреман сам да им, у границама својих могућности, помогнем да би преживјели у овим економски тешким временима - закључио је Вуњак.

Спортска породица

Милан Вуњак је рођен 30. јануара 1971. године. Потиче из спортске породице. Његов брат Владимир дугогодишњи је спортски радник, а неколико сезона био је активан у Кошаркашком клубу Младост. На свечаној сједници Скупштине општине Прњавор, поводом Дана општине, међу добитницима општинског признања је био и Владимир, јер је дао велики допринос афирмацији популарне Стрит бол лиге на централном градском тргу, као јединог спортског догађаја који се у овом граду одвија током љета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана