Душко Челица највеће појачање Славије у историји: Привукли ме ентузијазам и другарство

Један од оних којем су се посложиле коцкице је рукометаш Душко Челица, момак из Козарске Дубице који је остварио запажену каријеру, а сада одлучио да притекне у помоћ Славији која ће се у другом дијелу Премијер лиге борити за опстанак. Рукометаша израелског Хапоел Ришона привукло је другарство и пожртвованост свих чланова најмлађег премијерлигаша, па је послије само неколико одрађених тренинга одлучио да им помогне како би и идуће сезоне живјели свој сан.

- На изненађење многих дошло је до сарадње са Славијом и искрено нисам ни ја размишљао у том правцу. У Сарајеву се опорављам од повреде, познајем тренера Бориса Тешановића и питао сам га да ли могу тренирати с њима. Тако је почело, ишли смо са кафе на кафу, причали о рукомету, тренирали и дошли на идеју да ту проведем пола године, а онда се вратим у свој клуб. Привукло ме је то што су момци искрени, радни и вољни. Имају велику жељу, гурају како могу и знају у условима који су далеко од нормалних. То је нажалост једини начин да се бавите спортом у БиХ - рекао је Челица.

Повреда препона је иза њега, потпуно је физички спреман и нада се да ће помоћи новим саиграчима прије него што се на љето врати у Израел. Проблеми са пулсом на срећу су се такође испоставили безопасним, па 31-годишњи момак неометано може да настави каријеру. Већ сада је она врло плодоносна, с обзиром на то да му је Славија 15. станица.

- Имао сам срећу да промијеним много екипа и земаља, упознам добрих људи са којима сам и дан данас у контакту. Ипак, најљепше ми је било у Загребу. То је клуб који је за мене у рангу Кила и Барселоне. Тамо не мораш да радиш ништа осим да играш. Дођеш на тренинг, све ме чека испеглано, сложено, објешено... А на клупи Веселин Вујовић, људска громада, харизма, величина. Тај човјек има све урођено, тако нешто не може да се научи. Осим њега, печат на каријеру ударио је и Светозар Јововић који је на неки начин заслужан што сам постао рукометаш - рекао је Челица.

Период проведен у Загребу памтиће и по спектакуларном голу са центра за побједу против Ла Риохе и пласман у нокаут фазу Лиге шампиона. У каријери је постигао још једна гол који ће остати уписан за вијек вијекова, јер је погодио за БиХ на отварању Свјетског првенства у Катару 2014. године.

- Често у шали кажем да ме је гол у Загребу прославио и да сам тада постао популаран. Не смета ми то, ништа не бих мијењао у каријери, послужило ме је здравље, постигао сам доста, а надам се да ћу још - рекао је Челица.

Због поменуте повреде није био у репрезентацији БиХ у претходном периоду, али му је жао због одлуке ЕХФ-а да Швајцарци оду у бараж.

- Тешко ми је због играча који то нису заслужили, а још мање због момака који тек долазе. Сви ће нас се сјећати као некога ко је због баналног пропуста дисквалификован, а то ће бити терет и млађих генерација. Бојим се да ће бити све мање клинаца који ће се одлучити за рукомет када у медијима виде само ружне информације о РС БиХ - закључио је Челица.

Мале шансе за повратак у Дубицу

И по завршетку каријере Челица ће остати у рукомету иако није размишљао на тај начин прије неколико година. Ипак, каже да су мале шансе да се врати у родни град иако би то желио више од свега.

- Пратим ситуацију и видим да је рукомет спорт број један, што ми је посебно драго. Знам све момке који брину о рукомету, раде слично као у Славији са много ентузијазма и без новца. Ипак, мале су шансе да се вратим, јер настојим да моја дјеца не пролазе кроз оно што сам ја пролазио. Волио бих да се све промијени, али мислим да је то немогуће у релативно кратком периоду - рекао је Челица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.