Дјечија жеља Браниславa Крунићa пркоси годинама

Искусни фудбалер бањалучког Жељезничара у којем је играч, капитен и тренер чврсто гази ка пласману у Прву лигу РС, а за тако нешто најзаслужнији је управо он. Иако је послије одласка у, испоставиће се привремену пензију, обукао одијело и постао директор Борца, поново се вратио оном што најбоље ради.

- Омладинска школа била је запуштена, па сам желио да успоставим сарадњу са Спорт тимом, који је неколико посљедњих година главна експозитура Жељезничара. Убрзо потом сам отишао са Градског стадиона, а са "Предграђа су ме позвали да им помогнем, али тада нисам био спреман. Остали смо у контакту и недуго потом су ме замолили да за њих играм рекреативно. И тако је све почело - рекао је Крунић.

Искусни фудбалер средине терена помогао је тадашњем четвртолигашу да се пласира у виши ранг и одмах је стигла нова понуда.

- Када смо се пласирали у Трећу лигу челници клуба су предложили да будем и играч и тренер и пристао сам. У прошлој сезони смо успјели да се пласирамо међу друголигаше, а сада смо на корак и од пласмана у елиту Српске. Успио сам на играче да пренесем своју фудбалску филозофију и на то сам и те како поносан - наставио је Крунић.

Жељезничар је ове сезоне одиграо 22 првенствена меча и постигао чак 73 гола. Крунић се 25 пута уписао у стријелце, а млади Бојан Марковић пет пута мање.

- Старосна разлика између Марковића и мене је скоро 21 годину, али то нам не смета да се на терену одлично надопуњавамо. Заслуге за велике успјехе не припадају само нама двојици већ и осталим голобрадим младићима Дејану Босанчићу, Давиду Чолићу, Немањи Тадићу, Јовану Владимиру Павловићу, који је репрезентативац Србије до 18 година. Не смијемо заборавити ни оне нешто старије. Њих предводе Данијел Мајкић, који је уједно и тренер млађих категорија, те мој Требињац, голман Младен Кукрика - истакао је Крунић.

Управа клуба је на полусезони, послије добрих јесењих резултата, одлучила да баци све карте у напад на Прву лигу.

- Освојили смо титулу јесењег шампиона и то је био нормалан слијед догађаја. Наш клуб испуњава већину услова, који захтијева играње у највишем рангу Српске, а све евентуалне недостатке отклонићемо у ходу. Најважније је да се задржимо на првој позицији - рекао је Крунић.

Још није одлучио шта ће урадити на крају сезоне, ако се екипа пласира у виши ранг.

- Као што сам рекао прије нешто мање од три године је кренуло спонтано, али не треба заборавити да је много теже играти у другој лиги, него у трећој и четвртој. У првој је још теже, јер то захтијева далеко већу посвећеност и тренинзима и обавезама. Никако не желим да занемарим породицу, али сигурно је да ћу остати на "Предграђу", које је постало дио моје свакодневице, а овдје сам доживио и другу фудбалску младост. Желим да наставим, јер сам још гладан побједа и голова, као дијете - наставио је Крунић.

Годинама се борио са суровим професионализмом, гдје су понекад заборављене праве људске вриједности.

- У ове посљедње три године упознао сам велики број људи, који не воле фудбал из користи већ им је то саставни дио живота. У овим нижим лигама ради много непознатих људи, који су истински заљубљеници у "бубамару". Они не жале свој труд, ни вријеме да буду уз свој клуб. Те вриједности морамо више да цијенимо и његујемо, јер без таквих појединаца фудбал на овим просторима сигурно не може напријед - додао је Крунић.

Блистава каријера

Бранислав Крунић рођен је 28. јануара 1979. године у Требињу, а у Леотару је прошао све селекције. Већ 2000. године је прешао у словеначку Олимпију, одакле се послије годину вратио на "Полице" и са Требињцима је постао првак РС, потом БиХ, а затим је играо и у квалификацијама за Лигу шампиона. Фудбалски пут га је одвео у украјински Волин, а затим је пет сезона играо у Русији, носећи дрес Тома и Москве. Вратио се у Требиње, а онда је услиједио нови одлазак у Русију, у Динамо из Брианска. Почетком 2011. стигао је у бањалучки Борац, гдје је двије године касније због здравствених проблема одлучио да прекине каријеру. Ипак, без лопте није могао па је одлучио да се поново активира.

Леотар

Бранислав Крунић је тужан због тога што клуб у којем је започео каријеру, требињски Леотар, преживљава тешке тренутке.

- Леотар је био први шампион заједничке лиге БиХ, али посљедњих година доживљава прави суноврат. Прошле сезоне су испали чак у Другу лигу, група исток. Надам се да ће се веома брзо вратити на старе стазе успјеха, а можда је наговјештај тога и недавни пласман у финале Купа Републике Српске, гдје ће играти против премијерлигаша Радника из Бијељине - нагласио је Крунић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.