Александар Вуковић, помоћни тренер Легије, за Глас Српске: Приватизација једини спас за наше клубове

Вуковић је први помоћник тренера Јацека Магиере, а погодило се да је од његовог доласка Легији кренуло набоље. Тренутно се налази на трећем мјесту табеле са четири бода мање од Јагелоније и Лехије, а паузу у шампионату Вуковић је одлучио да проведе у родном граду. Прати стање у својим некадашњим тимовима Борцу и Партизану и сматра да се коначно морају десити промјене.

- Видим да је Борац поново у покушају опоравка, а ја желим да се то деси, мада, гледајући ствари из неког пређашњег искуства, тешко је вјеровати да нешто може да се битније промијени док клуб функционише тако да очекује помоћ града и државе. Слична је ситуација, само на вишем нивоу, у Партизану. То је институција на Балкану, али има страшне проблеме због нејасне власничке структуре. То у Европи одавно функционише на сасвим други начин и мислим да је приватизација једино рјешење за клубове на овим просторима. Док год буду зависили од државе која и сама грца у дуговима, то неће функционисати на жељени начин - истакао је Вуковић.

ГЛАС: Можете ли да упоредите ситуацију у нашим клубовима са оном у пољским? Шта је потребно да се промијени како би и овдје тимови кренули напријед?

ВУКОВИЋ: Рећи ћу вам један примјер. Град је изградио стадион који користи Легија, отприлике на тим основама као што је Градски стадион у Бањалуци, тако је и у Варшави. Али, Легија плаћа годишње граду кирију три милиона марака. Хоћу да кажем како то функционише, да не причам о томе да тамо апсолутно нико не очекује, нити може да очекује, помоћ од државе и града. Клуб је самоодржив, финансира се из својих извора. Очигледно је приватизација једино рјешење. Не вјерујем да ћемо у скорије вријеме бити тако богато друштво да можемо себи дозволити да дајемо милионе на врхунски спорт. Држава може да помогне спорт у школству и да направи терене око зграда, али да плаћа плате играчима који зарађују десетине хиљада марака или евра, мислим да је то илузорно очекивати.

ГЛАС: Сада сте десна рука тренера Магиере, а током сезоне водили сте један меч у првенству. Колико Вам значи та нова улога у грађењу тренерске каријере?

ВУКОВИЋ: Све иде природним путем, од помоћника који више гледа са стране и учи, до тога да сам први сарадник првог тренера који је био мој саиграч и тренер. Имамо сјајан однос и уз њега имам могућност да напредујем и да се искажем. Такође, када вам неко да велика овлаштења, онда је и одговорност већа. Искуство вођења једне утакмице је било велико за мене. За годину рада у Легији имао сам прилику да учествујем у великим успјесима и да напредујем у хијерархији. Велики подстрек за оно што је преда мном, тренерску каријеру тек почињем. У процесу сам добијања лиценци, за сада имам А лиценцу, а сљедећа је највиши стадијум УЕФА про. Имам озбиљне и велике планове. Практичан рад је иза мене, играчко искуство, а имам амбицију да учим и напредујем са теоретске стране.

ГЛАС: Јесењи дио сезоне био је веома турбулентан, али и успјешан за Легију. Како га Ви оцјењујете?

ВУКОВИЋ: Немогуће је оцјењивати сезону да не поменем цијелу годину. Укупно гледајући, она је фантастична за клуб. Прво је освојен Куп и титула, а на уласку у нову сезону имали смо највише проблема. Отишао је тренер и неколико играча. Било је потребно вријеме да се све уклопи. Захваљујући пласману у Лигу шампиона спасили смо се од катастрофе. Врло брзо тренер Бесник Хаси морао је да оде и од тог момента десио се помак. До краја 2016. све је доведено на завидан ниво, смањили смо заостатак за водећим са 12 на три бода. Систем такмичења је као у Србији, бодови се дијеле и вјерујемо да можемо освојити титулу.

ГЛАС: Играли сте Лигу шампиона у групи са Реалом, Борусијом и Спортингом, те освојили треће мјесто. Колико екипи значи искуство играња овог такмичења?

ВУКОВИЋ: У Европи је направљен велики резултат и свеукупно смо презадовољни. Почетак је био јако лош, због тога што екипа није била довољно спремна и уиграна. Касније смо у Варшави одиграли 3:3 са Реалом. Била је добра утакмица у Дортмунду, висок пораз од 4:8, али играли смо мушки фудбал и то је позитивно одјекнуло у Европи. Њима се никада није десило да приме четири гола у Дортмунду. Круна свега је посљедње коло против Спортинга у Варшави, гдје нам је за пролаз у ЛЕ била потребна побједа и остварили смо је. Сви из клуба су жељели да се то деси опет, а предуслов је да будемо прваци у Пољској и сада крећемо да радимо на томе.

ГЛАС: Пут у Европи настављате у Лиги Европе, гдје ћете играти против Ајакса. Какве су амбиције?

ВУКОВИЋ: Послије искуства у ЛШ неке ствари се у главама играча и људи у клубу мијењају и не осјећамо се инфериорнији у односу на Ајакс. Имају предност да је код њих краћа пауза, али мислим да можемо са пуно оптимизма да наступимо у том двомечу. Сматрам да имамо своје шансе и да Ајаксу неће бити лако да прође. Ако бисмо прошли њих, то би био фантастичан успјех.

Навијачи велика снага

ГЛАС: Пољски навијачи су доста сличним нашим, праве одличну атмосферу на утакмицама. Колико Легији значи ватрена подршка са трибина?

ВУКОВИЋ: Велика снага Легије су њени навијачи. Темперамент и атмосфера на стадиону су заиста балкански, иако причамо о истоку Европе. Имамо фантастичне навијаче, најбоље у земљи, атмосфера је увијек на највишем могућем нивоу, осим када се дешавају инциденти као против Дортмунда, када нас је УЕФА драстично казнила. Због тога смо против Реала играли пред празним трибинама. То је био велики ударац за клуб и за све искрене навијаче.

Жеља клупа Партизана

ГЛАС: Велики сте навијач Партизана, у којем сте некада играли. Да ли бисте вољели постати тренер "црно-бијелих"?

ВУКОВИЋ: Имам високе амбиције, а Партизан је велики клуб и сваки тренер би волио бити на клупи таквог клуба. Ја сигурно што прије, јер сам велики навијач, мада треба истаћи да као тренер човјек мора бити изнад навијачких побуда. Могу да кажем да могу себе да видим у раду са неким другим клубом, не мора то да буде Партизан. Сигурно је једно, не видим себе као тренера Црвене звезде, с те стране та навијачка црта постоји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.