Зоран Славнић, прослављени српски кошаркаш, за Глас Српске: ФИБА прозори су глупи и срамотни

Милан Зубовић
Зоран Славнић, прослављени српски кошаркаш, за Глас Српске: ФИБА прозори су глупи и срамотни

Бањалука - Квалификациони прозори које је прошле године Свјетска кошаркашка федерација увела за пласман на Мундобаскет нису се свидјели прослављеном српском кошаркашу и тренеру Зорану Моки Славнићу. У свом препознатљивом стилу без длаке на језику коментарисао је ствари из свијета кошарке у разговору за "Глас Српске".

- Што се тиче несрећних прозора могли су да их назову врата, штангле или како већ, а њима је ФИБА тренирала строгоћу и увела нешто што је глупо, срамотно и необјашњиво, јер се бориш да одеш на СП са десеткованим тимом. Једино правилно је што ће сви бити ослабљени, мада ће фаворити највише трпјети. Показаће се која земља има више добрих просечних играча и надам се да ћемо успети отићи. Ако је то и за друге хендикеп, за нас би требало да буде најмање. С друге стране то је донијело пуне дворане, јер су навијачи жељни утакмица својих репрезентација, јер желе да гледају играче из својих националних лига - изјавио је Славнић.

Двије сезоне у Евролиги игра 16 екипа и постала је скоро затворена за остале тимове док богати увијек рачунају на наступ без обзира на пласман у националним првенствима.

- Бартомеу зна шта хоће и та сепаратистичка република у којој сам играо две године за Хувентуд прави ту врсту нехуманог затварања. Евролига је према некоме мајка, а према некоме маћеха, што је осјетио Партизан, који је десет година долазио до врха и није могао да добије А лиценцу. Волим елиту, али нема 16 јаких клубова, већ максимално 12. Не бих имао ништа против да два испадају и два улазе. То је сада апсолутно приватна лига и велка риба једе малу, а екс Југославија је ушла у тај лонац. Много тога ми се не свиђа, али ко шта пита малог Моку - истакао је Славнић.

Некадашњи играч и тренер Црвене звезде игре садашњег тима прати из медија.

- Читам у новинама да су изузетно задовољни и срећни у последње три године и као човек који сме да каже шта мисли нисам хтео ништа другачије да кажем, да им не покварим славу. Пре две године Звезда је испустила историјску шансу да оде на Фајнал фор, где је била Локомотива и Басконија, а Звезда је била боља од оба тима - додао је Славнић.

О садашњем тренеру Душану Алимпијевићу нема претерано добро мишљење, док је похвалио предсједника клуба Небојшу Човића.

- Обазрив сам и желим да будем коректан према колегама, иако не радим 11 година. Јесте млад тренер, али Звезда није полигон за учење. Евролига је озбиљно такмичење и три године су имали пуна уста Радоња, Радоња, Радоња (Дејан Радоњић), а Радоња данас не ради. Европа види ко вреди. То је лоша страна колективног спорта, јер се појединац огребе о успех и славу која му објективно не припада. Звезда није лоша и добила је велике клубове, мада није оне које је требало да победи и буде међу осам. За Човића сам рекао да је најбољи спортски радник у последњих 30 година, али да има мало времена, он би био и тренер и због тога Звезда пада те неће ући међу осам, а објективно вреди - нагласио је Славнић.

Иако не прати много НБА, стигне да испрати учинак српских кошаркаша који наступају у најјачој лиги свијета.

- Управо сам у Београду срео Жарка Ђуришића, бившег играча Црвене звезде, који је менаџер Минесоте. Питао сам га за Немању Бјелицу и зашто седи на клупи. Он ми каже да не разуме ни он. Тамо пет шест милиона није ништа и критеријум је потпуно омануо. Немају звезду, а у последњих 30 година имали су Меџика Џонсона, Мајкла Џордана и Кобија Брајанта. Сада је то Леброн Џејмс, па одавно траже нова лица. Лудачки траже неког белца и мало је чудно што Теодосић на прагу 30 године оде. Највише ме боли што Бобан Марјановић не игра и дају му седам милиона по сезони, а кад уђе у игру он "разбија". То не разумем, али, Американци, не брините се, никада нисте били шмекери. Ценим три тренера из САД Фила Џексона, Пета Рајлија и Грега Поповића, остали су сељаци - казао је Славнић.

Водио би неку екипу

Иако је током каријере водио девет клубова и репрезентацију, већ 11 година је без ангажмана, а посљедњи посао имао је на клупи "орлова" и вјерује да би и сада могао много да да појединим екипама.

- Их. Умро бих од среће (смијех). Још сам неизрабљен физички и умно. Мени је спорт живот, изгледа да нисам више интересантан, а то можда тако треба - рекао је Славнић.

Без старца нема ударца

Десетак српских тренера освојило је купове у земљама гдје раде, што је он окарактерисао као врхунске потезе.

- То је ген екс-Ју школе. Драго ми је што је Светислав Пешић отишао у Барселону, иако је два месеца старији од мене, али је раније задужио Шпанце и победио је највећег спортског и политичког ривала. Моје годиште и мало млађи вреде више него они млађи, тако да без старца нема ударца - казао је Славнић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана