Saša Ilić za “Glas Srpske”: Sad je stvarno kraj

Legendarni as odigrao je posljednji prvenstveni meč protiv Proletera (2:0), što mu je bio 875. u dresu voljenog kluba. Oproštajni govor ostao je na listu papira u džepu, jer su ga emocije preplavile toliko da je odlučio da i ne pokuša da ga pročita... Poslije prespavane noći u razgovoru za “Glas Srpske” prisjetio se nekih momenata iz nevjerovatnog putovanja koje je trajalo pune 33 godine, od prvog treninga do utakmice sa Novosađanima.

- Partizan je ljubav i emocija. Nešto najdraže i najveće što imam, osim članova porodice. Deo mog života i pre 1986. godine, kada me je otac doveo na prvi trening. Tako će biti i dalje, bez obzira na to da li ostao u klubu ili ne, jer bez Partizana ne mogu ni dan - počeo je priču Ilić.

GLAS: Vaš oproštaj uveličalo je petnaestak hiljada navijača i mnogo sadašnjih i bivših asova Partizanove porodice. Koja je Vaša poruka za njih i sve ostale navijače?

ILIĆ: S obzirom na to kakvu sezonu imamo, prijatno sam iznenađen brojem navijača. I to je najlepša potvrda da sam ih nečim zadužio... Sve što mogu da kažem jeste veliko hvala, kako njima, tako i bivšim i sadašnjim sportistima, kojih je bilo zaista mnogo. Ne bih da ih nabrajam, da nekog ne preskočim, ali su mi učinili veliku čast što su došli na moj poslednji meč.

GLAS: Dres sa brojem 22 više niko neće nositi na leđima. Kako gledate na činjenicu da je to prvi broj koji je povučen iz upotrebe?

ILIĆ: To je odluka rukovodstva kluba. Voleo bih da me neko nadmaši po broju mečeva i da ne budem usamljen u ovoj kategoriji, ali kakvo je vreme, sumnjam da će se to skoro desiti. 

GLAS: Kako ste odabrali broj 22?

ILIĆ: U prvoj sezoni dobio sam broj jedan odlukom ekonoma Gavrana. Bilo je drugačije vreme, a mi mladi nismo mogli mnogo da biramo. Pred početak druge sezone rekao mi je: “Ti, mali, uzimaš 22.” Nisam pitao zašto je tako odlučio, bilo mi je bitno samo da dobijem broj. Vremenom sam ga zavoleo, postao je moj zaštitni znak i, eto, družio sam se s njim 20 i kusur godina.

GLAS: Odigrali ste 875 utakmica u dresu Partizana, možete li da odaberete neke koje bude posebne emocije?

ILIĆ: Definitivno su utakmice sa Anderlehtom i Njukaslom, kada smo ušli u Ligu šampiona, na vrhu liste. Svaki derbi, posebno onaj u kojem smo pobedili, priča je za sebe. Rado se prisetim onih koji su odlučivali o šampionu, pamtim golove Raće Petrovića i Miloša Jojića. Da ne budem neskroman, pamtim i neke svoje golove protiv Zvezde. Sećam se i prve utakmice protiv čačanskog Borca 1996. godine... Ma, ima tu mnogo lepih i manje lepih sećanja, mogao bih ovako do sutra.

GLAS: Postoji li igrač kojem ste se divili?

ILIĆ: Odlično znam istoriju Partizana, tata mi je kao dečaku pričao o njegovim idolima, a evo i ja sam bio savremenik mnogih. Imao sam sreću da igram sa velikim asovima, ali je Dragan Ćirić za mene savršenstvo. Ono što je on mogao nije mogao niko drugi. Spletom okolnosti nije napravio koliko je mogao, a oni koji su igrali s njim znaju šta je sve bio u stanju da uradi.

GLAS: Poštenim odnosom kupili ste i navijače Crvene zvezde, koji su Vam nedavno dali do znanja koliko Vas poštuju?

ILIĆ: Priznajem da sam dirnut njihovim gestom, a posebno mi je drago što se isti dan od dresa Zvezde oprostio i moj prijatelj Nenad Milijaš. Izuzetno smo prisni, bili smo cimeri u reprezentaciji. Trudili smo se da gradimo poštovanje jedni prema drugima, davali smo odmerene izjave, jer je to jedini ispravan put u odnosima dva najveća kluba.

GLAS: Da li ćete ostati u klubu i po završetku sezone?

ILIĆ: Najviše bih voleo da osvojimo Kup u četvrtak, jer je svaka sezona koju Partizan završi bez trofeja promašena. Verujte da razmišljam samo o tome, a ne šta će biti kasnije. Bilo je nekih razgovora sa rukovodstvom kluba, ali još ništa ne mogu da kažem. Kako god, Partizan će biti moja kuća.

Novac nikad nije bio prioritet

GLAS: Niste žurili da odete u inostranstvo, a rano ste se i vratili. Negdje drugdje sigurno biste mnogo više finansijski profitirali?

ILIĆ: Nisam odrastao u vremenu i okruženju gde je novac imao toliki značaj. Nemam za čim da žalim jer mi je Partizan dao mnogo više nego što sam ja njemu vratio. Imao sam sreću da dugo trajem i obeležim jedan period, a novac i brojke uvek su bili u drugom planu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.