Радовановић и Варајић не могу до пензије у ФБиХ

Варајић је рекао да су му избрисали шест и по најбољих година радног стажа, са највећим примањима, од 1986. до 1992. године, а Радовановићу чак осам, образлажући да су архиве "нестале", "испариле" или "изгорјеле" током рата у БиХ, те запитао - зашто се праве грађани првог и другог реда.

- Питање које постављамо већ 20 година, а на њега не добијамо одговор од одговарајућих институција ФБиХ јесте да ли се неко сјећа КК Босна и њених асова, који су освојили све што се може освојити у клупској кошарци и пронијели славу Сарајева, БиХ и Југославије широм Европе и свијета? - рекао је Варајић.

Наводећи да су он и Радовановић освајали олимпијске, европске и свјетске медаље, Варајић оцјењује да у ФБиХ покушавају да минимизирају њихове спортске заслуге и успјехе.

- У крајњем случају, тим парама нећу се обогатити. То неће бити неке велике паре, али у питању је принцип. Зашто правити грађане првог и другог реда? Зашто неки који су исто радили могу да регуларно остварују своја права, а други не могу? - казао је Варајић.

Прослављени кошаркаш наводи да је у Сарајеву направљена спортска монографија, у којој се он помиње само у саставима Босне, а не као неко ко је био капитен и заслужан за освајање медаља и трофеја, који и данас, послије 36 година, држи рекорде, што је скоро нестварно.

- Они покушавају све да минимизирају. То је њихова ствар. Али, не могу да ми узму нешто што ми припада. Јер сам то остварио најпоштенијим радом - истакао је Варајић, који живи у Београду од 1992. године.

Он је подсјетио да је Ратко Радовановић у бившој СФРЈ био међу тројицом најуспјешнијих, играјући највише утакмица за репрезентацију и остваривши бриљантне резултате, а у ФБиХ не признају да се човјек уопште бавио спортом и хоће и да то негирају.

- То баца ружну слику и љагу на људе који то воде и раде, а држави је то "ни кап воде у мору". Знамо да су све институције угрожене у региону, све се финансирају из буџета, али да ће ово нешто пореметити... Ако ће то помоћи, ево, одмах прихватам да одустанем од свог захтјева - нагласио је Варајић.

Он је истакао да су му послије десетине позива у ПИО Сарајево израчунали да мора да плати неких 20.000 марака да би му признали радни стаж.

- Одједном сам у периоду од 1986. до маја 1992. године избрисан. Чуо сам од неких познаника да се и њима исто десило и то баш у том периоду. И то није случајно, јер је тај период био најбољи са аспекта примања - изјавио је Варајић.

Када се збрајају радни резултати, они који би требало да их верификују - имају "амнезију" навео је Варајић.

- Зашто? Зато што се зовем Жарко Варајић или због тога што сам највише урадио за Босну? Или због тога што сам једини који је три пута добијао Шестоаприлску награду, највеће друштвено признање града Сарајева, једну лично, а двије колективно? - закључио је Варајић.

Рекордер финала

Варајић је дошао у Босну 1970. године са 17 година, када је клуб играо Другу лигу, а већ 1972. изборио је статус прволигаша. Већ 1974. постао је капитен и предводио екипу до три титуле у првенству, два Купа Југославије и првог клупског првака Европе. У финалној утакмици против Емерсона постигао је 45 поена, што је и данас рекорд, а тада није било тројки. Играо је финале Купа "Радивоја Кораћа".

Радовановић

Ратко Радовановић по позитивним законским рјешењима као врхунски спортиста има право на осам година радног стажа, који је платио СОФК БиХ за све врхунске спортисте. Радовановић је са Босном освојио три првенства, два купа и Куп шампиона, а са репрезентацијом олимпијско, свјетско и европско злато. Са репрезентацијом је освојио 19 медаља и одиграо 246 утакмица, а двоструки је добитник и Шестоаприлске награде града Сарајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.