Legendarni košarkaš Zoran Moka Slavnić za Glas Srpske: Sport vode tajkuni i političke marionete

Rekao je ovo za "Glas Srpske" proslavljeni jugoslovenski košarkaški reprezentativac Zoran Moka Slavnić. Nekada jedan od najboljih košarkaša svijeta bez dlake na jeziku pričao je o klubu kojem je dao najbolje godine, ali je već dugo u drugom planu i nije u upravi ili pored terena gdje bi ga mnogi navijači željeli vidjeti.

- Zvezda je privatni klub. To uopšte nije loše. Znate kako se kaže, sto babica kilava deca. Dolaskom Čovića Zvezda je napravila veliki pomak i danas je jedan od 16 najboljih klubova Evrope. Međutim, limitiranost sveukupne mogućnosti za pomoć je kod njega evidentna, ali on ne želi to da menja. Najvažnije mu je da bude glavni, da okupi oko sebe inferiorce, pogotovo to govorim za upravu. Obično u takvoj trci moraš da izgubiš, jer to je isto da tim od devet igrača igra protiv tima sa 12. Mogu da se drže, ali na kraju će da izgube.

* GLAS: Često se kritički raspoloženi prema bivšem klubu, možda Vas zbog toga često i zaobilaze?

SLAVNIĆ: Većinom se to odnosi na trenera, a manje na račun kluba. Njima se to ne sviđa, zato nismo u nekoj ljubavi, ali ja ljubav ne plaćam.

* GLAS: Jedan ste od rijetkih u košarkaškom svijetu koji kaže ono šta misli. Koliko Vas je to koštalo?

SLAVNIĆ: Ne kajem se, jer sve radim vrlo spontano, a samostalnost se krvavo plaća. Nisam odustajao od svojih principa ni na početku karijere, a kamoli sada. Ljudi koji me znaju još me nisu ocrnili na planu poštenja, a to mi je najvažnije. Konstruktivne kritike kod pametnih su uvek uvažavanje, a kod ovih koji nemaju taj pedigre će se uvek odraziti suprotno i reći će ko ga šiša, on samo kritikuje.

* GLAS: Bili ste prvi selektor Srbije, ali je neuspjeh na Evropskom prvenstvu 2007. godine doveo do toga da ste, kako kažete, poginuli za tri dana. Da li vam prija kada ljudi kažu da ste vi tvorac generacije, koja čini okosnicu reprezentacije do danas?

SLAVNIĆ: Izabrao sam fine igrače i svi su hvalili tu selekciju. Milenko Tepić i Novica Veličković su bili rezerve u Partizanu, Miloš Teodosić u FMP-u. Bilo je tu još igrača koji su kasnije isplivali. Zbog otkaza i povreda bio sam primoran da podmladim selekciju i mislim da sam odabrao sve najbolje mlade igrače. Evidentno je da sam bio žrtveno jagnje, samo se nadam da neko ne misli da to nisam znao. Prevagnula je ludačka želja da vodim svoju zemlju sprečila me je da budem lukav i da odbijem. Dao sam sve od sebe, znam da smo dobro radili. Sada znam da nije trebalo da povedem nijednog iskusnog, ni Darka Miličića, ni Milana Gurovića ni Marka Jarića. Zahvalio sam im što su se odazvali lično zbog mene i tu stavljam tačku. Tako se završilo moje lasersko vođenje reprezentacije, praktično sam poginuo, a da sam nisam ni znao.

* GLAS: Kako gledate na trenersku karijeru u kojoj ste vodili velike klubove poput Crvene zvezde, Partizana, Jugoplastike, Huventuda, ali i malih poput grčkog Dafnija?

SLAVNIĆ: Cela moja karijera staje u sledeće: "Bio sa na železničkoj stanici, došao je voz, svi vagoni su bili prazni i kondukteri su mi nudili da uđem. Nisam ušao jer sam verovao da taj voz mora da se vrati, ali još se nije vratio". Ne može slikovitije, iskrenije i poštenije. Zvali su me mnogi, ali sam želeo da se vratim u svoju zemlju. To je verovatno bila greška. Svi mi kažu što sam odlazio iz klubova svojom voljom, ali meni je bilo bitno da su svi koje sam vodio imali koristi od mene. Voleo sam rad u malim klubovima, koji imaju dušu. Dafni nije Real, ali u Realu nema ono što sam doživeo tamo. Ljudi plaču i krvare za klub i to je ono što me pokreće.

* GLAS: U redove malih i mladih klubova na ovim prostorima ubraja se i Igokea. Da li biste prihvatili da dođete u Laktaše ukoliko bi uslijedio poziv?

SLAVNIĆ: Korektan sam prema kolegama i ne želim da se namećem, ali hipotetički da. Zaljubljenik sam u sport, to što ne radim je pitanje za druge, možda ne vredim, možda ljudi ne vide da sam potreban i to tako prihvatam, bez obzira da li se slažem ili ne. Svi se lože na lovu, a ja na neke druge stvari. Ukoliko prepoznam iskrenu emociju, radio bih i u mnogo manjim klubovima od Igokee, koja ima šansu da napravi veliki bum. Ukoliko postoji prava vizija, želim da budem realizator, a Igokea treba da bude jedan od najvažnijih timova u ABA ligi.

* GLAS: Sa kim ste danas u kontaktu od članova najbolje generacije u istoriji bivše Jugoslavije?

SLAVNIĆ: Vrlo često se viđam sa Draženom Dalipagićem, jer živimo u istom gradu. Sa ostalim se ne čujem često, ali smo ostali u dobrim odnosima. Sa drugima se uglavnom vidim na nekim skupovima, popričamo, evociramo uspomene i sa svima sam ostao prijatelj.

* GLAS: Ipak, skup u Splitu, povodom 70. rođendana Jugoplastike, održan u logoru Lora prošao je bez Srba. Kako gledate na to?

SLAVNIĆ: Nisam bio ni pozvan, a i da sam bio pozvan ne bih otišao. To je pitanje koje treba da postavite organizatorima. Jednostavno ljudi ne mogu da shvate šta se desilo, ali jednostavno je tako.

* GLAS: Kako komentarišete rad ljudi u Košarkaškom savezu Srbije?

SLAVNIĆ: To su nametnute figure. Predsednik Dragan Đilas je u potpunosti zalutao. Boli me što je u sportu mnogo ljudi koji nemaju sportski pedigre, a to su uglavnom tajkuni, ili politički namešteni ljudi, a to sport plaća. Ostale ne bih da komentarišem, bio sam im trener i držim se toga da ne govorim ništa ružno o bivšim igračima, a vreme će pokazati da li oni imaju kapacitet za funkcije na kojima su.

* GLAS: Srbija u 2015. godini nije uspjela da osvoji medalju na Evropskom prvenstvu. Šta će biti ukoliko se "orlovi" ne plasiraju na Olimpijske igre?

SLAVNIĆ: Četvrto mesto na EP je veliki neuspeh. Selektor je na početku priprema najavljivao zlato, zatim u toku prvenstva medalju, a na kraju smo ostali bez ičega. Na početku priprema bilo je av, av av, a na kraju mjau, mjau, mjau. Biće velika katastrofa ako se ne plasiramo u Rio, medalja sa Svetskog prvenstva biće u potpunosti obezvređena. Nadam se da se to neće desiti, ali i ako se desi, nećemo prestati da se bavimo košarkom, ali nećemo biti više tako važni.

O Ražnatoviću

* GLAS: Menadžeri u vaše vrijeme nisu bili toliko važni kao sada. Konkretno, utisak je da u Srbiji mnoge konce u svojim rukama drži Miodrag Miško Ražnatović. Kako gledate na to?

SLAVNIĆ: Taj čovek je u klasičnom sukobu interesa, jer je vlasnik kluba i menadžer mnogim igračima koji igraju u drugim klubovima. On je pogrešno namazan samo za sebe, a vrlo uticajan u srpskoj košarci, što je pogubno i svakodnevno vidimo te posledice.

Borac

* GLAS: Igrali ste u "Boriku" davne 1973. godine. Da li znate da se tapkanje košarkaške lopte sve manje čuje iz banjalučkog hrama sporta?

SLAVNIĆ: Nažalost znam i to mi je strašno žao. Banjaluku pamtim po tom klubu. Ne znam da li može da se vrati na stare staze slave, ali bi bilo od velike koristi. Banjaluka je postala grad, zaista je prelepa, ali nadam se da će postati sportskija. Ne sme da bude izgovor da nema novca. Pa, Rusi i Amerikanci su veliki frajeri, a ulažu milijarde evra u sport.

ABA liga

* GLAS: Kako gledate na ABA ligu, mnogi smatraju da ona Srbiji donosi više štete nego koristi?

SLAVNIĆ: ABA liga je tamni vilajet, ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se. Ali, prohodnost timova u Evroligu je isključivo uslovljena igranjem u ABA ligi i svima je jasno kao dan da moraju igrati tu ligu. Tu više nema da li si za ili ne iz bilo kojeg razloga. Ona nije naša neminovnost nego jedini način da izađeš u Evropu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.