Колико су Дивац, Јокић и остали високи играчи мењали НБА лигу?

B92
Колико су Дивац, Јокић и остали високи играчи мењали НБА лигу?

У кошарци, посебно у НБА лиги, гдје се игра снажно, “изнад обруча”, висина је један од највећих талената и предности играча.

Међу двојицом кошаркаша сличних вјештина, онај који је виши најчешће има предност.

Међутим, да ли је то баш увијек тако?

Истраживање каже да центри у просјеку никад нису били нижи у НБА лиги него прошле сезоне, а такав је случај и уочи почетка овогодишњег издања. Позиције крилног центра и центра су готово изједначене по висини, иако је у прошлости разлика између ових двиеју позиција износила отприлике 10 центиметара. Са друге стране, бекови и плејмејкери су се увелико приближили граници од два метра, а највећи број кошаркаша у НБА висине је од 190 до 203 центиметра.

Тако више није чудно да бек једне екипе (Бен Симонс из Филаделфије са 208 цм) буде висок колико и центар једног другог тима (Кевин Лав из Кливленда који је идентичне висине). Притом, Кевин Дурент из редова актуелног шампиона Голден Стејт Вориорса игра на позицији бека, или крила, и висок је 206 центиметара уз невјероватне атлетске предиспозиције и распон руку од преко 2,25 метара. Његов клупски колега Демаркус Казинс, који игра на позицији центра, тек је за 4 центиметра виши, али и доста габаритнији и мање скочнији. Један од најбољих новајлија у лиги Џејсон Тејтум висок је 203 центиметра, док је наш Богдан Богдановић „стао” на 1,98.

Према подацима до којих је дошао портал „RunRepeat” статистичким истраживањем, овај просјек висине би вјероватно био још нижи да нема све више долазака европских играча. Од сезоне 1985/86, што је сезона када је први пут двоцифрен број ванамеричких кошаркаша играо у НБА лиги, па до данас, гро придошлица били су управо центри и крилни центри виши од 210-215 центиметара. Довољно илустративан податак који говори како су Европљани и остали неамерички кошаркаши мијењали стил игре „преко баре” јесте да они тренутно чине преко 40 одсто високих играча у овој лиги. Додатно је важно нагласити да преко 50 одсто свих играча преко 210 центиметара висине који су наступали у НБА током посљедње двије деценије јесу кошаркаши неамеричког поријекла.

Међу највишим играчима у новој сезони биће Бобан Марјановић са 222 центиметра висине, затим Летонац Кристапс Порзингис из Њујорк Никса (221 цм), Француз Алексис Ажинса из ЛА Лејкерса (218 цм), Кинез Жу Ки који наступа за Хјустон Рокетсе (218 цм), а ту су још са сличном висином Тунижанин Салах Межри из Даласа, Француз Руди Гобер из Јуте, Шпанац Марк Гасол који наступа за Мемфис Гризлисе. Треба ли напомињати одакле долазе петорица највиших играча у историји НБА лиге (Георге Мурешан 231, Мануте Бол 231, Славко Вранеш 230, Јао Минг 229 цм, Шон Бредли 229 цм...)

Према овом опсежном истраживању игра под обручима се толико трансформисала и постала атрактивнија од 80-их година наовамо, да сада није необично да играч на центарској позицији преводи лопту из фазе одбране у напад и пуца за три поена, или како се бек-шутер без проблема спушти под кош и закуцава преко противника који је за главу виши од њега. Крилни центар сада има већи проценат успјешности шута за три поена, од плејмејкера или бека. Од некадашњих спорих, високих, играча слабије координације покрета, сада су ту џинови који су праве машине способне да одговоре свим задацима тренера.

Најбољи примјер за то је управо наш Никола Јокић, који се сјајно уклопио у овај тренд и показао како центар може да буде и асистент и кошгетер и добар скакач. Узданица наше репрезентације и Денвер Нагетса је постао одличан примјер како се центар уклапа у нови стил игре, па чак и надограђује и обогаћује игру свог тима неким ингениозним потезима. Он је у прошлој сезони имао 50 одсто успјешности шута, тројке је гађао са тачно 39,6 одсто успешности уз 10,7 скокова и 6,1 асистенцију. Управо су ови бројеви најбољи доказ колико је кошарка еволуирала и напредовала и колико је високи играчи заправо мијењају и побољшавају у актуелној кошаркашкој ери.

Како је истраживање недвосмислено показало кроз статистичке параметре, крилни центри у НБА лиги су од сезоне 2011/12 па до сада увећали удио погођених тројки за невјероватних 327 %, а по броју асистенција су високи играчи који покривају позицију „четворке” имали у просеку малтене исто асистенција као и бекови (преко три по мечу), док се центри опасно приближивају просјеку од преко двије асистенције по утакмици и вјероватно ће ту границу прећи у предстојећој години.

Ово поткрепљује статистика летонског кошаркаша Кристапса Порзингиса (иако он није једини примјер), који са својих 221 центиметар има проценат шута за три поена од 39,5 одсто, а укупан просјек и за два и за три му је 44 процената.

Члан кошаркашке Куће славних Владе Дивац изградио је блиставу каријеру у САД, игравши у дресу ЛА Лејкерса, Шарлота и Сакрамента пуних 16 сезона био родоначелник оваквог стила игре. Он је збирно имао 11,8 поена у просеку, 8,2 скока и чак 3,1 асистенцију по утакмици, чиме је био један од најбољих у овом сегменту игре међу свим високим играчима у лиги током његове активне играчке ере. Дивац је често напуштао своју природну позицију испод коша, одвајао се на периметар (капица између линије слободних бацања и тројке) и сјајним разигравањима остављао противнике без ријешења, а његове саиграче директно „спајао” са кошем.

Други српски дугајлија, Бобан Марјановић, који наступа у дресу Лос Анђелес Клиперса гдје игра и Милош Теодосић, можда не добија толико много прилике на паркету колико је замишљао. Али то никако није због његових играчких квалитета, односно недостатка истих, већ управо због побројаних ствари које су убрзале игру до неслућених могућности, а за нашег доброг џина од 222 центиметара висине је то изузетно физички захтијевно да испрати. Ипак, Боби је играч велике интелигенције коју користи у свим приликама, па тако и њега можемо видјети како се извлачи на спољне позиције, одвлачећи чуваре са собом и остављајући више простора за напад ка кошу својим саиграчима. Марјановић можда неће покушати да погоди тројку, али зато са полудистанце гађа готово перфектно уз своју посебну технику шута једном руком. Он у просјеку проводи око 9 минута по утакмици на паркету, али то максимално добро користи о чему свједочи и висок проценат погођених шутева од 55 посто.

Легендарни тренер Бостон Селтикса Ред Ојербах, који је преминуо 2006. године, имао је изјаву „Не можеш да научиш како да будеш висок” која се понавља до данашњих дана. То се прије свега односи на нижи раст америчких кошаркаша, који су више него успјешно овај, назовимо га хендикеп, надокнадили великом снагом и савршеном физичком спремом. Међутим, играчи са Старог континента су донијели свој препознатљив и оригиналан кошаркашки израз у Америку, успјешно га уградили у систем који је дуго одбијао да буде флексибилан и тако подигли ниво магичне игре под обручима за неколико копаља. Процес је био повратан, па су тако они од Американаца учили како да физички парирају далеко јачим и издржљивијим домаћим играчима и да се уклопе у нешто бржи стил игре (B92)

Топ 5 највиших играча у историји лиге:
1. Георге Мурешан (Румунија, 231 цм)
2. Мануте Бол (Судан, 231 цм)
3. Славко Вранеш (Црна Гора, 230 цм)
4. Јао Минг (Кина, 229 цм)
5. Шон Бредли (Њемачка/САД, 229 цм)

Топ 5 најнижих играча у историји лиге:
1. Тајрон Магзи Боугз (САД, 160 цм)
2. Ерл Бојкинс (САД, 165 цм)
3. Ентони Спад Веб (САД, 169 цм)
4. Грег Грент (САД, 170 цм)
5. Луис Ред Клоц (САД, 170 цм)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана