Игор Ракочевић о кошарци, успјесима репрезентације, животу и хобијима за Глас Српске: Музика и спортски аутомобили су моје страсти

Иван Драгичевић, Драго Гајић
Игор Ракочевић о кошарци, успјесима репрезентације, животу и хобијима за Глас Српске: Музика и спортски аутомобили су моје страсти

Црвена звезда је породична традиција код Ракочевића. Модерну еру клуба са Малог Калемегдана обиљежио је Игор, који је љубав према кошарци наслиједио од оца Горана. Његов тата био је шампион Југославије и освајач Купа побједника купова, а Игор је успио да га надмаши. Син Иван започео је своју причу и Ракочевићи се надају да би могао бити најбољи у породици

Прве кошаркашке кораке осмогодишњи Иван направио је у Звезди, кажу да се издваја од генерације, а како и не би када има невјероватне генетске предиспозиције. Тата је три пута био најбољи стријелац Евролиге и по томе је јединствен на Старом континенту.

- Има мој победнички карактер, не игра да би се забавио већ да би победио. Драго ми је што је одабрао Звезду, али није узео моју осмицу. Изабрао је број четири и због тога ми је мало криво - рекао је Ракочевић у разговору за "Глас Српске".

ГЛАС: Сада сте функционер у Кошаркашком савезу Србије, како гледате на репрезентативно љето?

РАКОЧЕВИЋ: Презадовољни смо оствареним резултатима, сениорско сребро, јуниорско злато и бронзана медаља са кадетима на европским првенствима дају нам за право да се радујемо. Остаје жал због сениорског злата, било би освојено да смо имали две повреде мање.

ГЛАС: Претходне двије године биле су проблематичне за млађе селекције. Је ли Србија превазишла те проблеме?

РАКОЧЕВИЋ: Србија је непресушан извор талената због традиције и добре кошаркашке школе. Једини проблеми које смо имали су откази појединих играча, неки су били оправдани, неки нису, а то директно утиче на резултат.

ГЛАС: У свим селекцијама наступају играчи из Републике Српске (Кузмић, Тодоровић, Глишић, Илић...). Колико је ово подручје важно за српску кошарку?

РАКОЧЕВИЋ: Циљ ми је да свако наше српско дете има подједнаку шансу да се избори за национални дрес, било да је рођено у Зворнику, Бијељини или Београду, тако да су сва подручја и регије веома значајни.

ГЛАС: Били сте најубојитији европски стријелац дуги низ година. Нисте се тако давно пензионисали, али можете ли да оцијените разлику у кошаркашким трендовима?

РАКОЧЕВИЋ: Поприлично се разликују, све ређе ћемо виђати играче и стрелце попут Хуана Карлоса Навара, Богдана Богдановића или мене. За то кривим тренере који играчима забрањују креативност, машту и самим тим убијају лепоту игре и импровизацију на терену.

ГЛАС: Дотакли сте НБА лигу, али се тамо нисте задржали, да ли је тада било теже наметнути се него данас?

РАКОЧЕВИЋ: Много је лакше отићи преко баре него у моје време. Американци су сада потпуно прихватили Европљане, више није питање да ли неко може да игра НБА већ да ли ће добити шансу. Отуд из сезоне у сезону имамо рекордан број европских играча у Америци.

ГЛАС: Посљедње сезоне водили сте дуеле са Богдановићем, којег смо раније поменули. И тада се причало да је НБА калибар, јесте ли Ви знали да ће постати овако добар?

РАКОЧЕВИЋ: Богдан ми је у последњој сезони дао 15 поена на једној утакмици и то су ми неки људи замерили у смислу да нисам играо добру одбрану. Следеће године када нисам био део екипе, давао је по 35 поена. Тако је то када мораш да чујеш глас незналица. Знао сам да ће постати овако добар играч и носилац репрезентације.

ГЛАС: По завршетку играчке каријере посветили сте се џијуџицуу. Јесте ли тај спорт изабрали због адреналина или из неких других разлога?

РАКОЧЕВИЋ: Ништа не може да се пореди са адреналином пуног "Пионира" и мојих "делија". Обожавам да се такмичим и зато сам одабрао џијуџицу. Учествовао сам на такмичењу у Македонији и освојио златну медаљу.

ГЛАС: Колико су модерне технологије узеле маха па дјецу све рјеђе виђамо са лоптом?

РАКОЧЕВИЋ: Шта ту да причам кад сам пола живота провео на флиперу и видео-игрицама (смијех). Мобилни телефони са игрицама, друштвеним мрежама и осталим стварима су велико зло. Људи се отуђују и све мање непосредно комуницирају.

ГЛАС: Поред џијуџицуа, имате још неке љубави и хобије. Хоћете ли их подијелити са нашим читаоцима?

РАКОЧЕВИЋ: Колекционар сам стрипова и нико у Србији не може да се пореди са мном. Имам све "Дилан Дог" стрипове који су изашли у Србији и Хрватској, те првих 200 бројева "Алана Форда". Одувек сам волео спортске аутомобиле, "нисан ГТР" је за своју цену најбољи ауто на свету. Најдражи ми је ипак "мицубиши еволушн 7". Посебну страст имам према музици, а највише волим групу "Ајрон Мејден". Слободно време у наредној години одредио сам према њиховим концертима па сам већ купио карте за пет наступа. Дестинације ће бити Берлин, Стокхолм, Загреб, Трст и Арнхем. Једва чекам да кренемо, јер ће бити сјајно.

ГЛАС: За крај, враћамо се на кошарку, гдје је имамо незавршеног посла. Послије три сребра вријеме је за злато, може ли Србија да побиједи САД?

РАКОЧЕВИЋ: Желимо да наставимо континуитет освајања медаља, а највећи циљ је да скинемо Американце са трона. Живимо за то.

Звезда солидна

ГЛАС: Немогуће је не споменути Звезду у разговору са Вама. Како видите овосезонски тим?

РАКОЧЕВИЋ: Тим ми делује солидно, са добрим тренером, али за нијансу слабији од прошлогодишњег. Треба им дати времена, јер су се десиле велике промене и ништа не може да се уради преко ноћи.

Поруке фанова

ГЛАС: Недавно сте добили поруку једног дјечака којем сте инспирација за играње кошарке. Колико Вам то значи сада пошто сте у играчкој пензији?

РАКОЧЕВИЋ: Много ми значи свака порука тог типа. Прија ми и даље сазнање да мој труд није био узалудан. Очигледно је да сам оставио неки траг и да се мој рад не заборавља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана