Игор Кокошков за Глас Српске: Дончић има одлично пролазно вријеме на путу до висина

Иван Драгичевић
Игор Кокошков за Глас Српске: Дончић има одлично пролазно вријеме на путу до висина

Освајањем златне медаље на Европском првенству Игор Кокошков стао је у ред бесмртних када је у питању кошаркашка историја Словеније. Ипак, његов печат мјери се на глобалном нивоу, неамеричким тренерима отворио је врата НЦАА и НБА лиге, а у Грузији је након седам година рада одликован највећим грађанским признањем Медаљом части.

Његов утицај на свјетску кошарку тешко је дочарати у неколико редова, о Кокошкову најбоље говоре колеге којима је искрчио пут ка најјачој лиги свијета. Одавно је помјерио границе и чека се само финални корак, а то је да постане први тренер неког НБА тима. За "Глас Српске" говорио је о том историјском кораку, као и цијелој каријери.

* ГЛАС: Можемо ли рећи да је само питање времена када ћете самостално преузети НБА екипу?

КОКОШКОВ: Не могу да будем несрећан тренутном ситуацијом. Није поштено причати о себи, сви имамо его, али га чувам унутра. Свакако да постоје размишљања у том смеру, никада се нисам ограничавао, али мој првенствени циљ је да трајем што дуже. Већ 18 година сам у НБА, веома рано сам постао тренер, кошарка ми је одавно посао од којег живим. Концентрисан сам на Јуту, овде имам своју причу и потпуно сам посвећен у испуњавању обавеза и остваривању циљева. Да ли ћу једног дана самостално водити екипу, не зависи од мене. Када човек не контролише ствари, онда треба да пусти и да се десе спонтано.

* ГЛАС: Лос Анђелес је важан град у Вашој каријери. Радили сте у Клиперсима, први пут самостално водили меч против Лејкерса, а испратили сте у пензију Кобија Брајанта и Пола Пирса. Је ли то коинциденција?

КОКОШКОВ: Ха-ха, лепо сте ме насмејали. Испада да је то чињеница. Памтим леп период док сам радио у Клиперсима, Лос Анђелес је диван град и гајим само лепе успомене. Десило се и да испратим у пензију та два сјајна кошаркаша.

* ГЛАС: Јута је у петак играла против Мајамија. Је ли то био први сусрет са Гораном Драгићем и како је изгледао?

КОКОШКОВ: Јесте, испричали смо се и, наравно, подсетили сјајног успеха. Ми смо драги пријатељи, веома дуго се познајемо, још од његове прве године у Фениксу, где смо сарађивали. Посећујемо се, породице нам се друже. Горан има невероватне људске, а онда и играчке вредности. Због такве природе веома је лако радити са њим, зна када је време за посао, а када за дружење. Драго ми је што смо направили успех са Словенијом, то је његова земља и задовољство, а моје спортско искушење. Имао је тешко лето, Мајами је био паметан и пажљиво га је укључио у такмичарски ритам. Срећан сам када игра добро.

* ГЛАС: Како сте одмах успјели да се пребаците на НБА подешавања?

КОКОШКОВ: Тако функционишем већ 12 година. Већ сам имао спаковане торбе за Јутин камп. Није лако, али такав је посао и тако сам изабрао.

* ГЛАС: Поред толико великих звијезда, сада сте тренирали Луку Дончића. Може ли да се измјери његов потенцијал и видите ли га као првог пика на драфту наредног јуна?

КОКОШКОВ: Луки желим исто што и себи, да траје. Желим да игра на врхунском нивоу још 20 година. На њему је чиме ће се задовољити. Већ сада је одличан играч, али не верујем да му је то довољно. Има огроман потенцијал да постане велика спортска звезда у НБА лиги. Знам да је НБА његов сан, мислим да је небитно хоће ли бити први пик. Сигурно је да ће бити пласиран веома високо и њему сам рекао да се не оптерећује хоће ли бити први, јер то не мора ништа да значи. Када га поредимо са великим звездама са којима сам радио, могу рећи да Лука има одлично пролазно време. Као што сам рекао, важно је да траје и важно је да остане гладан и себе стално тера ка већим успесима.

* ГЛАС: Српски тренери у НБА и НЦАА у интервјуима за наше новине говорили су колико сте значајни за њихове каријере. Да ли Вам пријају тако лијепе ријечи колега?

КОКОШКОВ: Драго ми је ако тако гледају на мене. Константно смо у контакту, сви заједно. Огњен Стојаковић је у Денверу, Дарко Рајаковић у Оклахоми, а Немања Јовановић на Саутерн Методист универзитету. Они су показатељ како се вредан рад исплати. То су млади људи који знају шта желе и срећан сам кад им добро иде. Сигуран сам да ће још напредовати у својим каријерама.

* ГЛАС: Због саобраћајне несреће рано сте завршили играчку каријеру. Жалите ли можда због тога?

КОКОШКОВ: Ако ме се нико не сећа као играча, онда вероватно нисам био добар. Несрећа ме спречила да наставим, али када гледам са ове дистанце, можда је испало боље по мене. Био бих просечан играч, а веома млад сам се окренуо тренерском позиву и сада сам ту где јесам. Није лоше испало. Могу само да кажем да је наш заједнички пријатељ Владимир Кузмановић тада био сурово доминантан. Кузма ми је све ове године остао један од ближих пријатеља.

* ГЛАС: Јута је прошле сезоне догурала до полуфинала Запада. Прва звијезда екипе Гордон Хејворд напустио је тим, какве су амбиције за ову сезону?

КОКОШКОВ: Одлазак Хејворда био је велики шок за све. Потпуно се променила динамика тима, пребродили смо то и настављамо даље. Хејворд се повредио и због тога ми је жао. Јута нема шампионске амбиције, гледаћемо да изборимо плеј-оф. Свесни смо ко су претенденти на трофеј, а реално у овом моменту нисмо међу њима. Имамо неке нове играче, неке младе момке и желимо њих да развијемо.

* ГЛАС: Како посматрате стварање супертимова?

КОКОШКОВ: НБА лига је једина профитабилна кошаркашка лига на свету. Ако ће неки потези позитивно утицати на гледаност, интересовање фанова и зараду, онда немам ништа против тога. Са аспекта мог тима, смета ми, јер не можемо такмичарски да испратимо такве тимове. И регрутовање се променило, видите да играчи приватним везама покушавају да оснаже екипе па Леброн Џејмс позива Двејна Вејда у Кливленд или Расел Вестбрук неке друге момке у Оклахому. Није то ништа ново, виђали смо сличне ствари и 90-их година, само што се сада та мода вратила.

* ГЛАС: Мислите ли да је у кошарци већ све виђено, на примјер, људи говори да је "смол-бол" који игра Голден Стејт нешто ново и другачије, а у ствари су прије 25 година неке екипе играле на тај начин?

КОКОШКОВ: То је комплексно питање, кошарка није научна дисциплина. Посматрам је као уметност, морамо да импровизујемо и стално развијамо игру. И сами видите како је кошарка еволуирала за све ово време. Зато не могу да кажем да је све виђено, јер увек нешто може да се надогради. Сада је тренд да се игра са ниским поставама, тренд увек постављају шампиони. Чекамо да се појави неки нови Шекил О'Нил или нови тандем Тим Данкан - Дејвид Робинсон, па ће онда опет сви да играју на центре.

Пецање у Брестовцу

* ГЛАС: Вријеме је да се исправи грешка о мјесту Вашег рођења?

КОКОШКОВ: Моја дедовина је у Банатском Брестовцу и неко је погрешно пренео информацију да сам рођен тамо. Не, рођени сам Београђанин, одрастао сам на Вождовцу и данас живим на релацији Феникс - Београд. У Брестовцу имам пријатеље, волим да одем тамо, одморим се и најчешће пецам.

Цртице

> Са Детроитом 2004. године постао НБА шампион као асистент у штабу Лерија Брауна

> Поред Детроита и Јуте, радио у ЛА Клиперсима, Фениксу, Орланду и Кливленду, као и Универзитету Мисури, гдје је био асистент Квина Снајдера, којем сада помаже у Јути

> Предсједник Грузије Микеил Сакашвили одликовао га је Медаљом части након седам година рада у тамошњој репрезентацији

> Први Европљанин у НЦАА и први неамерички тренер у НБА лиги. Већ 18 година ради у Америци

> Први Србин који је самостално водио НБА тим на званичној утакмици (Јута - ЛА Лејкерси 107:101).

> Европски шампион са Словенијом

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана