Игор Кокошков скенирао различитост кошаркаша из бивше Југославије у односу на НБА за „Глас Српске“: Виц у игри урођен код наших играча

 Игор Кокошков скенирао различитост кошаркаша из бивше Југославије у односу на НБА за „Глас Српске“: Виц у игри урођен код наших играча 11.12.2017 16:02 | Иван Драгичевић

Бањалука - Стара југословенска школа кошарке изњедрила је много великих асова, који су на неки начин мијењали игру под обручима па иако је кошарка с годинама доживјела својеврсну метаморфозу, основе учења ове школе виде се и данас на примјерима њених најбољих изданака.

Највећи акценат данас се ставља на атлетске способности играча па често таленат буде запостављен. Многи играчи су одбачени, јер нису имали два метра и одређен распон руку. На примјер, потпуно се изгубио шут од таблу, који су својевремено сјајно користили готово сви одлични стријелци, „пик ен рол“ је постао основа, а индивидуална креативност је готово ишчезла. Из југословенске школе произашли су сјајни индивидуалци, јер је она гајила и поштовала креативност, маштовитост, односно развијала је виц у игри. Виц не може да се научи, али и те како може да се развија. Колико год кошарка живи у неком другачијем облику, опет постоје играчи који минијатурама подсјећају на старе асове. Ако пажњу усмјеримо на НБА, уочићемо спецификуме у игри Богдана Богдановића, Милоша Теодосића, Николе Јокића, Немање Бјелице, Дарија Шарића и других. Како је НБА тренутно лига бекова, бијелим играчима је много теже да се изборе за простор поред Американаца, који су физички супериорни. Више скачу, углавном имају дуже руке, бржи су и на атлетском нивоу праве предност. Јасно је да их Богдан или Тео не могу добити на „њиховом терену“, али неконвенционалним стилом проналазе рјешење за успјешно надметање. Да није било финте, не би било ни каријере, недавно је рекао Душко Савановић, један велики кошаркашки романтик. Управо је финта непревазиђена кошаркашка фора па се сви сјећају како је Дејан Бодирога излудио Кармела Ентонија. Нешто слично покушава да ради Богдановић. Ко је гледао утакмице Сакрамента могао је да увиди како српски бек одлично чита игру и резонује у датим тренуцима. Финта шута на првом кораку, финта додавања, укрштени корак па продужени други корак у контакту (оно штос савршено ради Бјелица), само су неки од фазона којима се служи да надмудри брже и скочније чуваре. Да ова прича има упориште, потврдио је европски шампион са Словенијом и дугогодишњи НБА тренер Игор Кокошков.

- Много тога се променило, кошарка је постала глобалан спорт. Пре је Југославија размишљала само о полуфиналу и финалу, имала је две такмичарске утакмице на шампионату. Увек смо имали виц играче, почевши од Крешимира Ћосића, Драгана Кићановића па тако даље. Ако причамо о нашим најбољим играчима, који су сада у НБА, морамо рећи да су они екстреми. Имају нешто што их разликује, то можемо да подведемо под менталитет и начин тренирања. Са друге стране, не смемо да искључујемо остале - рекао је Кокошков.

Легенда српске кошарке Александар Ђорђевић описао је кошарку као идеалну игру за наш менталитет, јер је баскет игра финте и варке, а то је у природи људи са ових простора. Јокић је чист таленат и управо је талентом залудио Американце. Он је плејмејкер заробљен у тијелу центра, при чему његово тијело има много недостатака, али га не спутава да свако вече буде на граници трипл-дабла. Одавно долазак неког Европљанина није изазвао еуфорију као када је Теодосић стигао у Лос Анђелес. Његове додавачке могућности су невјероватне па су играчи Клиперса говорили да њихова екипа није ништа изгубила одласком Криса Пола. Бјелица и Шарић, играчи које жели сваки тренер, могу да играју све позиције од један до пет са потпуним нападачким арсеналом, што такође говори у прилог поруци ове приче.

- Сале Ђорђевић је можда најбољи плејмејкер и његове речи имају тежину. У Америци се жале на систем, основну школу па затим средњу, критикују систем тренирања. Запрепастио сам се када сам чуо да имају 21 милион кошаркаша. Причао сам са Ђином Оријемом (најбољи и најтрофејнији тренер у историји женске кошарке) и он ми је рекао да се не брине много за развој играча, јер лако може да их промени. Јављају се другачији трендови, долази уплив нових идеја, а играчи морају да модификују своју игру у зависности од тога шта се тражи. Тако настају дефанзивни специјалисти, шутери из корнера и слично. Давно је Владе Дивац рекао да не може бити оно што није. Победници постављају трендове, али не можеш да свираш џез ако немаш добре музичаре - објаснио је Кокошков.

Они старији кошаркашки заљубљеници памте продужени корак покојног Хариса Бркића, Бодирогу нико није могао да чува, а био је најспорији на паркету. Набрајање може да траје унедоглед, поента је јасна, најбољи играчи са ових простора карактеристични су чак и на највишем нивоу, управо због тог вица у игри.

Цвјетићанин претеча

Бивши ас Партизана и Цибоне те европски шампион са загребачким клубом Данко Цвјетићанин први је у игру имплементирао добро познати дриблинг који данас Американци називају „схаммгод“. Ради се о финти када играч дрибла лопту десном руком па је са десне стране врати лијевом. Овај покрет усавршио је Дејан Бодирога, а недавно га је урадио Расел Вестбрук па су у НБА говорили да је то невиђено до сада.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица