Фудбалски стручњак Драган Јовић троипогодишњу мисију у Анголи поплочao трофејима

Душан Репија
Фудбалски стручњак Драган Јовић троипогодишњу мисију у Анголи поплочao трофејима

Луанда - Мало је тренера из Премијер лиге БиХ који су уопште добили прилику да се докажу у иностранству, а још мање оних који су оставили неки траг. Један од таквих је Драган Јовић, човјек који је други пут заредом са клубом Примијеро де агосто (Први август) постао шампион Анголе.

Бивши тренер матичног Травника, Посушја, Зрињског, Звијезде, Сарајева и Борца тако је шампионски завршио троипогодишњу мисију у земљи на југу Црног континента, у коју је, признаје, кренуо са много предрасуда. Успјех је направио можда баш зато што се брзо саживио са тамошњим становништвом, спознао све њихове муке и проблеме, а с друге стране, препознао њихову страст и ведар дух.

- Као и већина људи са наших простора, био сам помало скептичан када сам добио понуду. Ипак, одлучио сам да кренем на пут дуг 8.000 километара и нисам се покајао. Брзо сам схватио да је Ангола земља контраста, богате мањине и сиромашне већине која једва склапа крај с крајем. Маларија, ебола, жута грозница само су неке од болести које харају, нажалост, најчешће међу дјецом. Међутим, ништа их то не спречава да буду срећни, да се радују малим стварима и уживају у животу колико год могу. То је та нота која ми се свиђа и која ме је на брзину купила - почео је причу Јовић.

Од самог старта и у клубу је све функционисало како треба, па су послије четвртог и другог мјеста на ред дошли трофеји. Најуспјешнији клуб у историји Анголе освојио је 2016. године десету титулу, а прву послије десет година паузе, да би ове сезоне била потврђена доминација. Ипак, растанак је био неминован.

- Осјетио сам да је ово најбољи тренутак да се опростимо. Опроштајни ручак био је врло емотиван, било је и суза, али сам донио одлуку коју није могуће промијенити. Рекао сам им да ми треба пауза и да сам се зажелио куће. Чак су ми нудили нови уговор под условом да ми првих пола године исплаћују плату а ја будем код куће, па да онда поново сједнем на клупу. Захвалио сам им се на повјерењу, али нисам то могао да прихватим - рекао је Јовић.

Пријатно се изненадио и квалитетом фудбала. Ангола је годинама доминирала на тлу Африке, али је посљедњих година посустала. Ипак, у овој земљи, која има скоро 26 милиона становника, поникло је много познатих фудбалера који каријеру углавном граде у Португалији која је тачно четири вијека, све до 1975. године, управљала овом државом. Тако су, рецимо, репрезентативци Португалије Жоао Марио и Вилијам Карваљо поријеклом из Анголе.

- Члан мог клуба Желсон прошле године је прешао у Спортинг. Манучо је прије осам, девет година остварио директан трансфер из Анголе у Манчестер јунајтед, а потом направио завидну каријеру у Европи. Тренутно најбољи играч Анголе је Бастос који игра у Лацију, а мој досадашњи клуб има понуде руских и португалских клубова за неколико играча. То је довољно рећи када је у питању поређење Премијер лиге БиХ и шампионата Анголе. Нажалост, имамо превисоко мишљење о себи, а подаци говоре другачије. Не сјећам се да је неки играч из Премијер лиге остварио трансфер у неку од пет, шест најјачих лига Европе - рекао је Јовић.

Услови и инфраструктура су такође много бољи од очекиваних, поготово када се ради о највећим клубовима.

- Четири модерна стадиона направљена су 2010. године када је Ангола била организатор Купа афричких нација. Мој клуб игра на највећем стадиону капацитета 50.000 мјеста, а поред тога имамо два помоћна терена, собе за опоравак, ресторан... Све што нам је потребно. Мањи клубови немају баш такве услове, али се труде да обезбиједе оно што могу, терен је тешко сачувати с обзиром на суше и температуру, али успијевају уз много рада - рекао је Јовић.

На почетку приче поменуо је велике класне разлике које су подијелиле друштво. Оним сиромашним фудбал је једна од ријетких забава.

- Утакмице су поприлично посјећене, поготово дербији. Оно што одликује навијаче јесу велике амплитуде у расположењу. Када побиједимо, јако су срећни, не скидају осмијех са лица и кују нас у звијезде. Када је супротно, то је трагедија, плач, лоше расположење... - рекао је Јовић.

Како је Први август клуб из престонице Луанде која има готово осам милиона становника, период привикавања прошао је лакше него што је очекивао, поготово што су с њим све вријеме били и помоћници Неџад Селимовић и Аднан Хоџић.

- Град има много ресторана који служе медитеранску храну, што нам је олакшало можда и највећи проблем, јер се нисмо могли навикнути на њихову традиционалну кухињу. Били смо смјештени на 15 минута од тренинг центра, а успјели смо донекле да научимо и португалски језик. Није то перфектно, али можемо се споразумијевати. Све у свему, период проведен доље остаће ми дубоко урезан у памћење. Много сам научио од њих па сам им на растанку рекао да је ово до виђења, а никако збогом - закључио је Јовић.

Одмор и усавршавање

Одмах по сазнању да је завршио мисију у Анголи, Јовићево име почело је да се доводи у везу са овдашњим клубовима.

- Искрено, немам никаквих понуда, али не бих их ни разматрао у наредних пола године. Заиста сам се уморио, дуго сам био одвојен од породице и шест мјесеци ће бити резервисано за то. Ипак, не могу толико без фудбала па ћу направити, један, два круга по Европи како бих се додатно усавршавао и видио како овај посао раде тренери најбољих клубова Европе - нагласио је Јовић.

Лијепе успомене из Бањалуке

На трибинама Градског стадиона у Бањалуци неријетко се и дан-данас може чути како је Борац играо најљепши фудбал под Јовићевим вођством.

- Нисам знао за то, али драго ми је да су ме навијачи упамтили по томе. Имали смо успјешну сарадњу, а остао сам у контакту са мојим бившим играчима и сарадницима. Жао ми је што терет прошлих времена притишће клуб и што Борац не може да се врати тамо гдје му је мјесто, а то је свакако Европа - рекао је Јовић.

Похвале Мариновићу

Јовићев помоћник у Борцу био је Винко Мариновић, који је касније постао и први тренер, а затим освојио титулу са Зрињским, баш као и Јовић у сезони 2008/09.

- То је човјек који може много у овом послу. Показао је сав таленат, карактер и све оно што треба да посједује велики тренер. Видим да ниже успјехе на клупи младе репрезентације БиХ, што је само степеник ка још већем успјеху - нагласио је Јовић.

Ништа од дупле круне

Посљедњи пут на клупи Првог августа Јовић је сједио у суботу, а његов клуб није успио да се окити дуплом круном. У финалу Купа бољи је био највећи ривал Петро (2:1), али то не умањује успјехе које је направио у овој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана