Душко Савановић, бивши српски репрезентативац ужива: Да није било финте не би било ни каријере

Иван Драгичевић
Душко Савановић, бивши српски репрезентативац ужива: Да није било финте не би било ни каријере

Лакташи - Играчку каријеру Душко Савановић завршио је љетос послије одрађене сезоне у италијанском Сасарију за који сада ради као скаут. То је један од разлога зашто је боравио у Лакташима, поред тога што има породицу у Приједору и Новом Граду, те пријатељства са Вуком Радивојевићем.

Одмах се нашла конекција да је Савановић ту да одмјери квалитете Дорела Рајта, који је сигурно интересантан многим европским екипама па и Сасарију.

- Могу да вам кажем све што желите да чујете, а могу и да говорим искрено. Док сам био играч, стално сам помагао нашим момцима. Кад ме из клуба питају за мишљење о неком кошаркашу, кажем да је најбољи на свету, ма одмах узимај, купуј. Никад не знаш јеси ли му на тај начин спасао каријеру. Као скаут не препоручујем играче, то раде менаџери. Клуб ми даје листу имена, пратим њихове игре и изнесем мишљење. То је мој посао - рекао је харизматични Савановић.

Добио је понуду да преузме функцију потпредсједника Сасарија, али није прихватио ту опцију.

- Имају велико поверење у мене, била је то одлична понуда, са опцијом да будем председник када овај садашњи оде и тако координишем између тима и генералног менаџера који је први човек клуба. Нисам прихватио јер је то велики посао, изискује 20 сати рада, невиђање породице. Завршио сам каријеру да бих био са децом, требам им још десет година, касније не - казао је Савановић.

Игра му не недостаје много, вријеме проводи преокупиран обавезама нормалног човјека уз поменуто гледање утакмица у улози скаута. Иако се многи кошаркашки пензионери жале на бол у леђима и кољенима, код Савана је другачија и опуштенија прича.

- Ништа ме не боли, са тим се муче ове атлете, а ја нисам закуцао десет пута у животу. Угојио сам се, јако ми прија и угојићу се још. Ударам по печењу и сигурно ћу набацити још пет-шест килограма. Нисам склон гојењу, али ћу јести још више. Кошарку сам играо на виц, да није било финте не би било ни каријере. Теретану сам волео до 23. године када сам схватио да у Европи на врхунском нивоу могу да играм баш на тај виц и превару, али никада нисам био слаб - рекао је бивши српски репрезентативац.

Присуствовао је ефикасној утакмици Игокее и МЗТ-а, а сматра да је АБА лига поларизована по квалитету тимова.

- Фразе да је лига уједначена чуо сам 200 пута у животу, кад се скупе тренери и играчи, врте веома мали фонд ријечи. Лига је изједначена, свако сваког може да добије, то су објашњења сваке лиге. То је алиби, треба рећи да лига није изједначена, Звезда може да хара, тако ће и бити - рекао је увијек искрени Савановић.

Како је Раде Загорац добио отказ у Мемфису, Србија ће имати пет представника у НБА лиги. Један од њих је Савановићев пријатељ, бивши саиграч Милош Теодосић. Ипак, није планирао да остаје будан касно у ноћ због утакмица.

- Прошло је доба кад сам имао 12 година, устајао и гледао НБА. Погледаћу репризу, имам двоје деце, устајем због њих, сада су ту температуре, школа, обавезе, домаћи задаци, заглавимо до поноћи, а да устајем и гледам да ли ће Тео 15 минута да игра полупресинг или неће, баш тешко. Нисам толико залуђен, устајао сам да гледам меч Холифилд - Тајсон, а ови данас играју 120 утакмица и све има на интернету - изјавио је Савановић.

Нема много симпатија према данашњој кошарци, играчи су постали специјалци, играју у шаблону, а тренери их помјерају као шаховске фигуре.

- Некад је било да играч мора све да ради, данас постоје квалификације да је добар блокер, шутер или шутер из корнера, а ништа друго не зна да уради. То ме раздире, кад се сетим колико сам морао да радим и научим како бих могао да играм на улици, а не Прву лигу, Евролигу или за репрезентацију. Данас неки само знају да ударе и да те повреде, и онда дођу тренери и то је све као шах - закључио је Савановић.

Нема га у регистру

Као једини клупски у каријери наводи му се прстен Јадранске лиге освојен у Сарајеву, али му је у регистру избрисано пет година каријере.

- У Сасарију смо славили, изнели торту и пише да сам одиграо 1.200 утакмица, шокирао сам се, толико сам одиграо до 2010. године. Нема ме од 1998. до 2003. године, изгубили су податке како се земља мењала. Ишао сам у регистар КСС, нисам једини, нестало је доста играча. Остао је само трофеј у Сарајеву. Била је то права сензација, као Олимпијакос у Евролиги. Нико није рачунао на нас - рекао је Савановић.

Заштитно лице Евролиге

Ове сезоне заштитно је лице Фајнал фора Евролиге у Београду. Као играч, најдаље је догурао до четвртфинала, али му је Евролига указала част да буде званични представник завршнице у престоници Србије.

- Жао ми је што је само Звезда у Евролиги, требало би да овај регион има више клубова. Имамо квалитет, али недостају организациони и финансијски моменти па се надам да ће се то променити у будућности. Тешко је прогнозирати ко ће бити у Београду, многи су променили тимове, а тек је октобар - додао је Савановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана