Dušan Šakota, košarkaš AEK-a za “Glas Srpske”: Trofej poseban jer sam ga osvojio kao kapiten

Milan Zubović 04.06.2018 18:06

“Negde između snova i realnosti”, napisao je košarkaš AEK-a Dušan Šakota ispod fotografije na kojoj drži pehar FIBA Lige šampiona. Iako je tokom karijere osvajao mnoštvo trofeja ovaj za njega ima specifičnu težinu jer je do njega stigao na domaćem parketu pred svojim navijačima koji su napravili veličanstvenu atmosferu.

- Brzo nakon toga vratili smo se u realnost jer je takav naš posao da nema mnogo vremena za slavlje. Bili smo peti na tabeli i nažalost poraženi smo odmah u četvrtfinalu plej-ofa od PAOK-a. Ipak, pamtićemo ovu sezonu do kraja života - izjavio je Šakota za “Glas Srpske”.

GLAS: Nije Vam prvi trofej u karijeri, ali koliku težinu on ima s obzirom na to da ste kapiten ekipe?

ŠAKOTA: Istina da mi ovo nije prvi trofej u karijeri, ali je daleko najdraži iz razloga što sam kao kapiten vodio tim i prvi podigao pehar tako da je to bio poseban intenzitet emocija. To je bila posebna radost, jer se radi o evropskom trofeju kojeg smo osvojili pred svojim navijačima.

GLAS: Koliko ovaj trofej znači znači navijačima AEK-a nakon što je osvojen i Kup Grčke?

ŠAKOTA: Veoma mnogo jer smo izborili plasman u isto takmičenje iduće sezone i to u godini kada proslavljamo 50 godina od prvog trofeja. Taj pehar ima posebno mesto u istoriji kluba i zato je osvajanje Lige šampiona veoma velika stvar za nas.

GLAS: Fudbaleri su osvojili prvenstvo Grčke, a košarkaši Kup Grčke i Ligu šampiona. Može li se reći da je ovo godina AEK-a?

ŠAKOTA: Može (smijeh). Navijači su u ekstazi nakon ovih uspeha i za njih, kao i za nas, ovo je sezona iz snova. Šteta što su fudbaleri izgubili Kup Grčke pošto bismo onda imali četiri titule, a to bi bilo stvarno neverovatno.

GLAS: Ove sezone igrate na vrhunskom nivou. Može li se reći da Vam je ovo najbolja sezona u karijeri?

ŠAKOTA: Definitivno je najbolja i najproduktivnija te se spojio moj lični doprinos sa trofejima tako da sam jako zadovoljan i ovo mi je sigurno najdraža sezona, a kako ne bi i bila.

GLAS: Možemo li reći da ste sazreli kao igrač?

ŠAKOTA: Sigurno da sam sazreo kao igrač, a loše zdravlje i životno iskustvo pomogli su mi u tome. Svaki igrač to prolazi i ko ume da iskoristi to iskustvo postaje bolji.

GLAS: Kako je imati oca za trenera, jer to nije baš česta situacija u košarci?

ŠAKOTA: Nije nimalo lako jer ima dosta stvari koje moraš da staviš sa strane i sarađuješ profesionalno i nemam povlastice. Drugi put sarađujemo u karijeri i odlično je što je sve iskombinovano sa uspehom ekipe.

GLAS: Ko ima više trofeja Vi ili otac Dragan?

ŠAKOTA: Ipak ja (smijeh). Proveo sam nekoliko godina u Panatinaikosu sa Željkom Obradovićem i sa njim sam osvajao Evroligu.

GLAS: AEK je loše započeo sezonu i dolaskom Dragana krenulo je sa dobrim partijama? Šta je on donio novo?

ŠAKOTA: Moja otac je doneo preporod ekipi kada je početkom decembra ponovo seo na klupu AEK-a. Odradio je rudarski posao jer smo od ekipe koja je bila na ivici eliminacije napravio šampionski tim koji je kod kuće izborio veliku titulu što daje posebnu draž. Bilo je jako teško jer nismo bili najjača ili najkvalitetnija ekipa u Ligi šampiona što daje na važnosti. Dragan je došao u teškom trenutku i uspeo je da naštima sve u ekipi. Prvu utakmicu imali smo protiv Olimpijakosa, a potom protiv Estudijantesa. Da smo izgubili od Španaca 99 odsto bi ispali. Posle su nam došla trojica igrača sa kojiam smo popravili našu igru i na kraju došli do velikog slavlja.

GLAS: Koliko je kvalitetna Liga šampiona u odnosu na Evroligu koju ste ranije igrali sa Panatinaikosom?

ŠAKOTA: Nije realno upoređivati Ligu šampiona sa Evroligom jer su klubovi na mnogo višem nivou kao i sama organizacija. Bolje je porediti sa Evrokupom koji ima nekoliko kvalitetnijih ekipa, ali u Ligi šampiona ima mnogo više onih dobrih ekipa i organizacija je bolja u LŠ nego u Evrokupu dok je i gledanost veća.

GLAS: Bili ste član grčke reprezentacije tokom kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo. Koliko smisla imaju te kvalifikacije s obzirom na to da ne igraju igrači iz NBA i Evrolige?

ŠAKOTA: Kvalifikacije imaju smisla. Situacija je takva kakva jeste i to je bio jedini način da se to promeni i SP treba da bude svake četiri godine kao u fudbalu jer podiže interesovanje i igračima daje priliku da se odmore jer su sezone znatno duže i teže nego ranije što svi znaju. Nije zdravo igrati za klub deset meseci i onda za reprezentaciju. Ne viđamo najbolje koji igraju za reprezentaciju i recimo Srbija bez Miloša Teodosića i Bogdana Bogdanovića nije ona prava. Tako nešto se dešavalo i sa Grčkom pa se nadam da će naći neko rešenje i da igraju najbolji.

GLAS: Koliko je Vama bilo teško odlučiti da nastupate za Grčku još dok ste bili junior?

ŠAKOTA: Bila je to logična odluka za mene jer sam karijeru gradio u Grčkoj dok u Srbiji nisam ni igrao košarku iako sam Srbin 100 odsto. Kao mali došao sam u ovu zemlju zajedno sa porodicom pošto je otac ovde postao trener pa sam sa 17 godina stigao u Panatinaikos i ostalo je bilo lako odlučiti. U Srbiji su me znali samo preko oca koji je i tada bio poznat trener, a niko me nije ni zvao u tom periodu.

GLAS: Reprezentacija Grčke zaredala je sa lošijim rezultatima na velikim takmičenjima. Bila je osma na prošlom EP, peta prije toga, 11, šesta.... nema medalje od 2009. bez dva nastupa na OI, na SP bila deveta... Koji su razlozi toga?

ŠAKOTA: Mislim da je u pitanju kombinacija smene generacija i faktora sreće koje Grčka nije imala na poslednjim takmičenjima. Sada ima Janisa Antetokumba koji je velika NBA zvijezda i sa njim može da napreduje i vrati se u vrh evropske košarke.

GLAS: Pratite li Srbiju?

ŠAKOTU: Naravno. Odlične partije pružali su na poslednjim takmičenjima, ali na Olimpijskim igrama nije se moglo preko NBA igrača. Na prošlom Evropskom prvenstvu imali smo veliku šansu da dobijemo Sloveniju, ali smo naišli na dva fantastična igrača, Luku Dončića i Gorana Dragića, koji su zajedno sa Klemenom Prepelićem bili nedostižni mada nismo imali ni sreće. Imali smo devet povređenih igrača i 90 odsto ekipe iz Rija nije bilo tu tako da je ovo ogroman uspeh.

Životna drama

GLAS: Tokom 2010. preživjeli ste životnu dramu kada ste imali operaciju dvanaestopalačnog crijeva. Koliko je teško bilo vratiti se nakon toga na parket te ponovo doći vrh u Ostendeu i Jeniseju?

ŠAKOTA: Bilo je traženja nakon što sam godinu i po pauzirao pa nije bilo lako odlučiti se da se vratim. Kada sam krenuo da treniram teško sam ulazio u kontakt, jer je postojala psihološka barijera dok su i ekipe bile oprezne sa mnom jer nisu znale koliko sam uopšte spreman pa nisu želele rizikovati sa ugovorom. Nakon igranja za Ostende sezonu sam završio u Jeniseju i ona mi je pomogla da se vratim na noge. Zatim je usledila najlepša sezona u Varezeu kada smo bili prvi da bih potom došao u AEK i vratio se na stare stvari.