12 veličanstvenih

Ostao je još samo jedan korak da dobiju zvaničnu nagradu za ono što oni već jesu – šampioni.

Tim Aleksandra Đorđevića je opet nadmašio sam sebe, odigrao još jedan sjajan meč i revanširao se jedinom timu koji ga je savladao na Evrobasketu.

Tačnije, "Orlovi" su pokazali "Zbornaji" da samo nije bio njihov dan tog 2. septembra kada su poraženi 75:72 u Ulker areni.

Sada, pred više od 5.000 gledalaca u Sinan Erdem Domu, dozvolili su Rusima da povedu samo jednom, 6:5, a ta prednost trajala je ukupno 26 sekundi. Sve ostalo vrijeme vodila je Srbija.

Ono što je bilo potrebno da se uradi, ono što se naglašavalo kao ključ uspjeha "Orlovi" su uradili skoro besprijekorno.

Bogdanović je opet vodio svoju "hordu" i pogađao kada je bilo najpotrebnije, Marjanović dominirao u reketu, Mačvan komandovao odbranom u kojoj su Bogdan, Lučić i Milosavljević potpuno izbacili iz igre u prvom poluvremenu možda i MVP ovog šapionata Alekseja Šveda koji je poene skupljao isključivo zahvaljujući slobodnim bacanjima.

"Baš sam ga uhapsio", našalio se Gagi na konstataciju novinara da je sjajno čuvao Šveda, koji je meč završio sa 33 poena. Ali kada su "Orlovi" pravili ključnu razliku, najplaćeniji igrač Evrope nije mogao da mrdne.

Tako su "Orlovi" nastavili da rade ono o čemu selektor Đorđević priča od starta šampionata, unapređuju svoju igru, dominiraju u odbrani i lagano kombinuju u napadu, podižu samopouzdanje, nadograđuju svoj šampionski duh.

Po završetku meča smo dobili još jedan dokaz da ovaj tim ima jedno srce. Svih 12 igrača se okupilo na centru uz stručni štab, a priključili su im se i čelnici KSS Predrag Danilović i Dejan Tomašević i poslali još jednu poruku rivalima da moraju da ih se plaše.

Razgovori sa medijima su bila posebna priča. Dali su sebi oduška i urlali razne pobedničke pokliče kroz miks zonu, a dok jedan daje izjavu, drugi ga grli, a treći ljubi, četvrti lupa ćuške.

Naročito su spektakularni bili Lučić i Milosavljević. Kumovski su zajedno izašli pred novinare i nakon što su se izljubili odgovarali na pitanja. "Ideeeeeeemo!", zaključili su uglas.

Sijenku na još jednu veliku pobjedu bacila je samo nezgodna povreda Stefana Jovića. Startni plejmejker je iskrenuo skočni zglob krajem trećeg perioda, a uprkos velikom naporu medicinskog tima nije uspio da se vrati u igru.

Brine to što je hramao uz bolan izraz na licu dok je provjeravao da li može da se maksimalno osloni na nogu. Selektor je takođe istakao da je zabrinut, ali ćemo konačnu dijagnozu dobiti vjerovatno tokom subote popodne.

Nadamo se najboljim vijestima jer bi Jovićev izostanak umnogome umanjio šanse Srbije da osvoji zlato u Istanbulu. Bez obzira što su Đorđevićevi momci sposobni da nadoknade bilo koji izostanak, Jović je jedan od ključnih faktora u srpskoj "mašineriji", a još važniji je za Sloveniju čije je najjače oružje upravo spoljna linija.

"Oni su apsolutni favoriti", bila je jedna od prvih stvari koje je rekao selektor Đorđević poslije pobjede nad Rusijom. Čovejk zvani "finale" zna šta je potrebno da njegov tim uđe u meč u najboljem mogućem stanju – bez pritiska.

Sada je pred "Orlovima" slobodan dan, koji će vjerovatno po već ustaljenom ritmu iskoristiti za maksimalan oporavak i punjenje baterija za ono što bi moglo biti kruna veličanstvene Đorđevićeve ere.

Poslije finala Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara, Srbija se bori za zlato i na trećem velikom takmičenju. U prva dva smo poraženi, oba puta od SAD. Red je za treću sreću.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.