Ана Гајић, најбољи спортиста Републике Српске 2017. године:Није лако стићи до врха

Када је са десет година у родном Гацку кренула да тренира одбојку вјероватно није ни сањала да ће једног дана бити проглашена за најбољу од најбољих. Уједно, Гајићева је тек друга одбојкашица која је изабрана за најбољег спортисту Српске након Дијане Васић 2007. која је такође играла за Јединство. Почеци су били доста тешки, услови за тренирање нису били добри, али то је није поколебало да настави, а мукотрпан рад на крају је награђен.

- Доказ сам да се жестоко тренирање и одрицање на крају исплате. Све је почело када сам имала десет година, док сам са 14 ушла у први тим. Први тренер Иван Маљевић ме научио све што знам, дао ми одличну основу коју сам касније надограђивала са садашњим тренерима. Он је велики човјек, који ми и сада помогне када год ми је нешто потребно. Пуно захваљујем свом матичном клубу из којег сам поникла и који је годинама био моја друга породица - казала је Ана.

ГЛАС: Гацко је увијек имало добре одбојкашице, али знамо да финансије код нас увијек праве проблеме. Можете ли да опишете почетке у матичном клубу?

ГАЈИЋ: Финансијска средства нису била довољна, било је изузетно тешко. У то вријеме мушки и женски клуб су радили заједно. Зими је било поготово незгодно, код нас су ниске температуре, а поготово када током празника не ради школа, па нема гријања. Тренирали смо тада у лошим условима, дворана је била хладна, али успјели смо све то превазићи, највише захваљујући тренеру Маљевићу, који нас је мотивисао. Касније је дошло до раздвајања клубова, дошао је предсједник који је много учинио за клуб и довео га тамо гдје је сада.

ГЛАС: Колико је било тешко пробијати се до врха из малог мјеста, посебно што уз то нисте запоставиле студирање у Београду?

ГАЈИЋ: Није било лако, поготово у почетку. Тада смо улазили у Премијер лигу, били смо нова екипица, нису нас претјерано примјећивали. Вриједно смо радили и труд се исплатио. Тада смо годинама играли финала са Бимал Јединством. Били смо други, играли Челенџ куп. Тако је ишао пут пробијања, јесте било тешко, поготово због студирања, јер сам знала по два пута седмично ићи у Београд, али сам била примијећена у тим утакмицама и добила прилику да пређем у Јединство и сада имам још веће шансе што се тиче одласка даље у Европу.

ГЛАС: Прије годину и по прешли сте у Брчко, који је најбољи клуб у БиХ. Да ли сте очекивали овакве успјехе које су сада крунисани наградом за најбољег спортисту?

ГАЈИЋ: Трофеје са Јединством сам очекивала, а привукло ме је и то што играју Лигу шампиона. Имала сам непријатну повреду, али вратила сам се и већ у марту била најбољи играч Купа БиХ. То ми је дало вјетар у леђа да се вратим у форму, а касније је дошла титула најбоље одбојкашице у РС. Имамо добра издања у ЦЕВ купу и надам се да ћемо освојити све домаће трофеје до краја сезоне. За сада све иде по неком реду и презадовољна сам, осјећам се као да сам дуго овдје.

ГЛАС: Година је окончана на најбољи могући начин добијањем награде за најбољег спортисту Српске. Да ли сте очекивали прво мјесто?

ГАЈИЋ: Искрено, нисам очекивала. Ми из колективних спортова најчешће смо на посљедњим мјестима, док главну ријеч воде они из индивидуалних. Баш сам о томе причала са осталим спортистима и стварно сам пријатно изненађена. Не могу да опишем осјећај, велико признање које ми много значи.

ГЛАС: Какав је био осјећај када сте сазнали да сте „број 1“?

ГАЈИЋ: Не могу описати тај осјећај, била су ми помијешана осјећања и могла сам да заплачем на бини када сам видјела пријатељице у публици. Мало је фалило, али сам се суздржала, али ту су дивна осјећања.

ГЛАС: Шта мислите колико ће ова награда промијенити нешто у Вашем животу?

ГАЈИЋ: Ово је веома велика обавеза коју треба и оправдати. Захвална сам свим људима који су ме избрали, као и Савезу који ме је номиновао. Велики подстицај у каријери и степеница за даље, а награда ће помоћи да ме више људи препознаје и могуће је да ће због тога стићи и неке понуде.

ГЛАС: Да ли сте се успјели изборити са бројним честиткама?

ГАЈИЋ: Када сам укључила телефон било је безброј порука и пропуштених позива. Тешко постижем да на све одговорим, али трудим се и захвална сам свима. Пуно ми значи када видим да је људима драго због мог успјеха. Родитељи нису могли доћи, али пратили су све и једва чекам да их видим и прославим са њима. Из мог Гацка поготово стижу честитке, а мама ми је причала да не може доћи на посао колико је људи пресрећу и честитају.

Савршен дан

ГЛАС: Како Вам се допала завршна манифестација и уопште читав дан који сте провели у Бањалуци?

ГАЈИЋ: Тек сам била стигла из Италије са меча и нисам била претјерано расположена због умора, али била је супер атмосфера читав дан. Спортисти су се фино дружили, екипа је одлична, као и ви из „Гласа Српске“. Увече поготово, сви ти велики људи из свијета спорта и цијелог друштва. Стварно савршено.

Учила од оца и Авдаловића

Ана Гајић није случајно постала врхунска одбојкашица пошто долази из спортске породице. Њен отац Жика био је одличан фудбалер и играо је за Леотар, док јој је рођак познати кошаркаш Вуле Авдаловић.

- Сама та грађа и предиспозиције сам повукла на оца који ме је васпитавао у смјеру правог спортисте. Такође, ту је и рођак Авдаловић, који је направио интернационалну каријеру, тако да сам имала од кога да учим - изјавила је Гајићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.