Зашто младе, образоване дјевојке са Запада удобан живот мијењају за средњи вијек ИД?

У BBC-вом Магазину, на неке од одговора покушала је да одговори Худа Џавад, савјетница у лондонском Центру за академско изучавање шитског ислама. Рођена у Багдаду, а одрасла у Уједињеним арапским емиратима и Сирији, као тинејџека стиже у Енглеску, касних осамдесетих година прошлог вијека, пише Слободна Европа.

Њени родитељи су били политички активисти у вријеме Садама Хусеина и из Ирака су побјегли након што им је изречена смртна казна у одсуству. Прадеда јој је био ајатолах Наини, познати вјерски правник, заговорник размишљања и расуђивања, који је слободу изражавања сматрао "богом дану".

Иако је одгојена у врло религиозној фамилији, прадедино наслеђе је резултирало чињеницом да је Худа била прва дјевојка у својој породици која је завршила факултет и стекла звање учитељице. Због активног политичког ангажмана, родитељи су се селили и чак четири пута почињали живот изнова, у четири различите државе.

Худа Џавади која је тренутно координатор Лиге за борбу против породичног насиља, у посљедње вријеме је заокупирана темом жене и тзв. Исламске државе.

Она каже како с мјешавином крајње фасцинације и неиздрживог гађења помно посматра константан одлазак дјевојака из Велике Британије на подручја која у Ираку и Сирији контролишу исламисти.

"Зашто би нечија интелигентна, наизглед добро интегрисана кћерка испред које је свјетла будућност, која ужива све слободе модерног демократског друштва, све то оставила и кренула на пут у најмрачније мрачно доба?", питање је које поставља Худа Џавади и додаје.

"Модерно обучене дјевојке, са наочарима за сунце по посљедњој моди, торбицама с модне писте, одлазе у пустињу у којој нема ни воде, гдје је струја луксуз, гдје те и основно људско право - слобода кретања - може коштати живота! Зашто?"

Дилеме које муче Худу имају бројна потпитања. У свом тексту за Магазин BBC-а она наводи:

"Као неко ко је рођен на Блиском истоку, ко је побјегао од рата, прогоњен као дијете, неко ко зна како је то бити без воде и струје, или у страху да ће неко покуцати на врата у било ком тренутку, не могу да схватим избор ових младих жена! Као истинска исламска вјерница и активисткиња за људска права, ја побјесним на чињеницу да те наивне жене прихватају и још горе, заговарају бруталност и дивљаштво које чине терористи. И још више - величају их као вјернике који поштују шеријатско право", рекла је она.

Худа Џавади примјећује и сву противрјечност живота у раљама ИД-а. С једне стране милитанти заговарају повратак, како га они замишљају, традиционалном и чистом "халал живљењу", очишћеном од свих "загађења модернога свијета", али се не уздржавају од кориштења смарфонова, Твитера или Фејсбука. И сигурна је да није једина која примјећује то лицемјерје.

Са дјевојкама које бјеже из Британије, а тамо су рођене и одрасле, Худа се на неком нивоу може и поистовијетити. Она дијели њихову искрену жељу да учине "праву ствар" и да живе живот у којем дајеш себе за опште добро. Дијели и њихову чежњу да више сазнају о томе одакле су и гдје се можда боље уклапају.

Сагласна је с њиховим незадовољством које изазива медијско приказивање ислама и муслимана као генетски насилних. Дијели њихове фрустрације предрасудама према исламу односно аутоматско непоштовање других само зато што си муслиман. Или зато што си жена, муслиманка, на коју чудно гледају, како у широј јавности или у другим вјерским заједницама.

Худа дијели и жељу младих дјевојака да науче нешто и умање своју конфузију о исламу. Баш као и те младе жене које су врбоване, најчешће кроз друштвене мреже, и Худа искрено вјерује у бога, правду и једнакост свих друштвених заједница. Хоће да брине о сиромашнима или болеснима, да тражи најбоља и најправеднија рјешења проблема, и за људе и за животиње.

Радећи у Центру за борбу против насиља у породици, Худа Џавади се сусретала с дилемама у вези с неједнакошћу полова. Често се питала зашто се насиље над женама, или присиљавање на брак, тумачи "природним правом мушкарца над женом".

На питање "зашто је кретање жене у спољном свијету тако ограничено, зашто женско дијете може наслиједити само половину онога што наслеђује мушки потомак?" на све је добијала увек исти одговор: "То је божја воља записана у светим књигама!"

Бојећи се да ће то заиста и наћи записано у Курану, Худа никада није ни покушала отворити ту књигу. Међутим:

"Временом сам, захваљујући раду и дружењу с мојим колегом Јусуфом, потпуно промијенила однос према богу. То узбудљиво искуство преиспитивања и размишљања омогућило ми је мој директан и непосредан разговор с богом", пише Худа Џавари.

Неколико година након што је започела свој нови однос с богом, Худа је почела да ради у секуларном Центру за жртве породичног насиља, са женама свих етничких, расних, образовних, економских и вјерских слојева и поријекла. Схватила је да насиље не прави разлику, да му није важно да ли сте млади или стари, вјерник или атеиста. Важно је само да си жена.

Међутим, многе од тих жртава су управо с религијом идентификовале своје муке. Неке су говориле да ОН има право да је туче, друге су мислиле да је то неко божје искушење, или чак казна!

Баш као и жене жртве насиља, и невјесте џихадиста су рањиве.

Оне жуде за простором гдје је њихов религијски идентитет добродошао, гдје могу да се осјећају као саставни дио друштва, који их позива да га заједно граде. То што је ријеч о успостављању калифата који се темељи на нетолеранцији и неписмености, који гради свијет у којем права имају искључиво мушкарци као неприкосновени господари, то ове дјевојке у својој занесености не виде одмах.

Можда управо у њиховом трагању исламисти успијевају да им понуде "рјешење".

Већина тих жена највјероватније схвати да је у заблуди тек када буде касно, преноси Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.